Нестало злато Краљевине Србије годинама било у Титовом сефу!

Пронађених 30 килограма злата, као и накит у сефу Јосипа Броза Тита, највероватније су "нестало" власништво и благо породице Карађорђевић.

Република Српска 01.05.2013 | 07:31 Пронађених 30 килограма злата, као и накит у сефу Јосипа Броза Тита, највероватније су "нестало" власништво и благо породице Карађорђевић. Када је пре двадесетак дана, а након више од 30 година, комисија у саставу Оливер Антић, Милорад Симић и Ненад Јевремовић отворила сеф Јосипа Броза Тита, нађено је 30 килограма злата и око 150 предмета с драгим камењем породице Карађорђевић. Ријеч је о злату Краљевине Југославије и породице Карађорђевић које је “нестало” након Другог свјетског рата, сазнаје Телеграф.рс! Након пуча 27. марта 1941. извјесна количина злата Краљевине Југославије изнета је из Београда, а око 40 килограма злата закопано је у близини манастира Острог. Међутим, комунисти су га након рата откопали и однијели, о чему постоје писани трагови у архиву у које је Телеграф имао увид. - Када је отворен Титов сеф и у њему пронађено око 30 килограма злата и преко 150 предмета с драгим камењем, одмах се посумњало да је то злато породице Карађорђевић. На то је указивало више предмета који су пронађени у сефу, за које се тачно зна да су припадали Карађорђевићима, као што је златни орден Краљице Марије украшен брилијантима, лично њој додијељен – каже наш саговорник. Према његовим ријечима, овдје је ријеч углавном о злату за које се не зна како се нашло у Титовој резиденцији и чему је требало да служи. Да је злато које је пронађено у сефу Броза заиста благо династије Карађорђевић говори и одлука предсједника Србије Томислава Николића да врати орден краљице Марије породици. Такву одлуку предсједника саопштио је његова савјетник Оливер Антић на дочеку посмртних остатака краљице Марије у Двору. Адвокат Јованке Броз Тома Фила каже за Телеграф да све док не стигне званична изјава трочлане комисије шта је заправо пронађено у Титовом сефу, биће нагађања. Фила додаје да злато и “Карађорђевићева звезда” сигурно нису његове личне заоставштине. - Сачекајмо званичне извјештаје комисије, да заиста видимо шта се налази у том сефу. Чуо сам да је нађена извјесна количина злата, као и “Карађорђева звезда”, што сигурно није лична заоставштина Јосипа Броза. Врло је могуће да оно припада или држави или породици Карађорђевић – каже Фила, који позива надлежне да што прије изађу у јавност с тачним подацима шта је пронађено у сефу. Члан Крунског савјета Драгомир Ацовић очекује да ће породица Карађорђевић легитимно поднијети захтјев за потраживање отете дједовине која се затекла код Броза. - Вјерујем да ће и престолонасљедник да реагује, јер он, као и други потомци краља Александра Првог, има право да потражује отету дједовину, која се затекла код Броза. Та имовина не може да припадне Брозовим потомцима. Ако они тврде да је и то њихово насљедство и ако су незадовољни што сад нису присуствовали отварању трезора, питам се да ли су Титови насљедници били присутни кад је Тито присвајао туђе – наводи Ацовић. Осим тога, додаје он, ово откриће отвара и ново питање: кад ће бити отпечаћени џакови, сада такође у државном посједу, који се воде као заоставштина Карађорђевића и за које Влада Србије још није дала сагласност да се отворе. Подсјећања ради, драгоцјености и новац који су затечени у Брозовом посједу на дан његове смрти 1980, по одлуци тадашњег Предсједништва СФРЈ, двије године касније су пописани и похрањени у трезор Народне банке. Према информацији која је 28. јуна 1982. достављена Предсједништву СФРЈ, на списку заоставштине нађене у Титовом посједу, која је предата Народној банци Југославије, налазе се: злато у полугама и у праху, у укупној тежини од 29,366 кг, 2.663 великих и малих златника, предмети од злата, брилијаната и дијаманата који су припадали породици Карађорђевић (149 комада). На списку су још одликовања породице Крађорђевић, нумизматички новац, посуђе од сребра са позлатом, ситни предмети мање вриједности и девизе (око 26.000 долара и 36.000 немачких марака) и око пет милиона динара.