Цивили нису били циљ напада ВРС

Некадашњи предсједник Републике Српске (РС) Радован Караџић оптужио је данас свједока оптужбе, америчког војног аналитичара Ричарда Батлера да је пристрасан и од њега тражио да одговори да ли би, као што је то учинио за тужилаштво, могао да направи и анализу за одбрану, јавио је дописник Срне из Хага.

Република Српска 19.04.2012 | 17:03 Некадашњи предсједник Републике Српске (РС) Радован Караџић оптужио је данас свједока оптужбе, америчког војног аналитичара Ричарда Батлера да је пристрасан и од њега тражио да одговори да ли би, као што је то учинио за тужилаштво, могао да направи и анализу за одбрану, јавио је дописник Срне из Хага."Као члан владе САД у Министарству унутрашње безбједности, морао бих да поступим по разним прописима који се односе на оне који желе да свједоче и да добијем одобрење прије него што Вам одговорим", рекао је Батлер. Батлер је од 1999. до 2003. године радио за Хашко тужилаштво, а у предметима у Хашком трибуналу као свједок појављује се шести пут. У својим анализама, он се нарочито бавио командном структуром и дјеловањем ВРС у вријеме напада на Сребреницу у јулу 1995. године. Батлер је истакао да је потенцијално ослобађајући материјал до којег је долазио увијек предавао тимовима одбране, напомињући да је на основу тога генералу ВРС Радиславу Крстићу у жалбеном поступку казна смањена са 46 на 35 година затвора. Према Батлеровим налазима, руководство Републике Српске је још 1992. године било свјесно да у зони одговорности Дринског корпуса ВРС, у источној БиХ, живи више муслимана него Срба, и да је због тога донесена Директива 4, из које су проистекле операције са циљем да муслимански цивили напусте то подручје. Батлер је указивао да је циљ остварен, будући да је дио становништа побјегао према сјеверу, у правцу Тузле, а дио у Сребреницу. Караџић је тврдио да он Директиву 4 није потписао и да нема доказа да ју је видио и прочитао, указујући истовремено на лингвистичке недоумице, на основу којих је закључено да се ријеч "присилити" односи на цивиле, а не на војску, и остало је нејасно да ли је војска пратила цивиле који су одлазили или обрнуто. Батлер је остао при закључку да је "и цивилно становништво било циљ напада, а не колатерална штета везана за војне операције". "Када бих вас упитао, ако бисте ви негдје ишли, са вашом женом, или ако бих рекао да жена иде са вама, шта бисте закључили ко води", питао је Караџић. Батлер је одговорио да "није сигуран да у томе може да помогне, јер је 31 годину у браку, а његова жена је увијек та која води", на шта је Караџић с полуосмехом закључио да је "код њега слично". Караџић и свједок нису се сагласили ни око датума почетка сукоба у БиХ. Према Батлеру, вријеме почетка рата "није било релевантно питање и тужилаштво није тражило да се то испита". На питање предсједавајућег судије О-Гон Квона да ли зна када је сукоб почео, без обзира што сматра да то није релевантно, Батлер је одговорио да не зна. Он је затим рекао да је, "према његовом истраживању, сукоб почео 1. априла 1992. године, биткама и дејствима у Бијељини", те да је то била "почетна ставка". "А, убиство свата у српској поворци у Сарајеву 1. марта 1992. не сматрате почетком рата", рекао је је Караџић, прецизиравши да је муслиманска страна 20. јуна 1992. објавила рат Србији, Црној Гори и српским крајинама. Унакрсно испитивање биће настављено сутра.