Диктатори са западним дипломама

Без обзира радило се о Ким Јонг-Уну, Башару ал-Асаду или Пол Поту: многи диктатори су студирали у демократским земљама Европе.

Република Српска 16.04.2013 | 15:10
Диктатори са западним дипломама
Без обзира радило се о Ким Јонг-Уну, Башару ал-Асаду или Пол Поту: многи диктатори су студирали у демократским земљама Европе. Али демократске вриједности  нису преузели.Дјечак из Сјеверне Кореје је био миран и тих, није упадао у очи. Њемачки језик му баш није лежао. Најчешће су га виђали обученог у тренерку марке Нике. Другим ученицима он се чинио прилично чудним. Његово је име за све у школи било Ун Пак, службено се представљао као син једног сјевернокорејског дипломате. У елитну швајцарску школу Лиебфелд Стеинхöлзли у близини Берна он је дошао 1997. године и кренуо је у шести разред. Јоао Мицаело је с њим ишао заједно у разред и био је један од његових ријетких школских пријатеља.Једног дана, тако је Мицхаело испричао новинару швицарског дневног листа "Тагесанзеигер", Ун Пак му је признао своју тајну: "Ја у ствари нисам син амбасадора, ја сам син предсједника." И да му то докаже, његов млади пријатељ му је показао једну фотографију заједно с тадашњим сјевернокорејским предсједником Ким Јонг-Илом. Али Мицаело му није вјеровао, мислио је да се ради о пуком хваљењу. У међувремену он је међутим сигуран: његов тадашњи школски колега је данашњи сјевернокорејски диктатор Ким Јонг-Ун. Службених потврда тога наравно са сјевернокорејске стране нема. Али сумње готово да и нема: провјеравајући истинитост навода, швицарски је лист "Соннтагсзеитунг" наручио 2012. године од антрополога Раоула Перрота поредјење  те фотографије с актуелним сликама предсједника Сјеверне Кореје. Резултат: 95-постотна подударност. "За мене", казао је антрополог, "ту нема сумње: ученик Ун Пак је у ствари Ким Јонг-Ун." У швајцарској школи он је остао до 2001. године, а потом је одједном и без трага нестао. Када су прве приче о боравку младог насљедника на диктаторском трону Сјеверне Кореје у Швицарској процуриле у јавност, многи су се понадали, да ће се године које провео на Западу ипак позитивно одразити на његова демократска увјерења. Али засада се ништа од тога не види: Ким Јонг-Ун додуше воли забавне паркове попут Диснеyланда, још пуно више он међутим воли моћ. И њу жели очувати - по сваку цијену. "Синови диктатора", каже политолог Гüнтхер Меyер, "не долазе на Запад како би се научили демократији". Ради се о томе да они науче начин живота на Западу те да добију добро образовање. По завршетку школе они се враћају у старе структуре. "Они су дио система моћи од ког не могу побјећи." Ко попусти демократским тенденцијама и преузме тај систем вриједности угрожава не само свој удио у моћи, већ и читав свој клан", каже Меyер. Притом Ким Јонг-Ун није усамљен примјер. И сиријски диктатор Башар ал-Асад је дио своје младости провео у иностранству - годину и пол дана он је студирао медицину у Лондону. Када је преузео власт у Дамаску, посматрачи су изражавали наду у његову отвореност према реформама. "На њега се гледало као на либералног владара који ће заступати демократију", присјећа се политолог Меyер. "Али он је врло брзо морао увидјети, да због односа моћи унутар његовог клана с једне стране, те због притиска од стране тајних служби с друге, он не може изаћи изван постојећих структура без да угрози и себе и читав клан Асада." И тако је на крају Башар наставио проводити ауторитарну политику свог оца Хафиза.

Коментари / 0

Оставите коментар