Модерни човјек - старији од својих година

Холандски истраживачи открили су да је модерни човјек "за 15 година старији од свог правог узраста" - већ у младости људи пате од повећаног крвног притиска, гојазности и дијабетеса.

Република Српска 15.04.2013 | 10:45 Холандски истраживачи открили су да је модерни човјек "за 15 година старији од свог правог узраста" - већ у младости људи пате од повећаног крвног притиска, гојазности и дијабетеса.Гојазност код дјевојака двоструко је чешћа него код њихових вршњакиња прије десет година. Здрав начин живота, правилна исхрана, одсутност штетних навика - то су главне препоруке за човјека који жели да изгледа младалачки. Међутим, постоје људи који нису себи ништа ускраћивали, а при томе су у 70. години изгледали здравији од својих 40-годишњих пријатеља. Зашто неки срећници у 40. години изгледају као да имају мање од 30, док други у 35. години изгледају као да имају 50? То су покушали да сазнају научници из Холандског националног института друштвеног здравља и човјекове средине. Они су проучавали здравствено стање 6.000 људи од 20 до 50 година. Многи научници тврде да је слика старења у свијету у посљедње вријеме - "млађа". Узрок је у продужењу људског вијека. У Енглеској, у Европи и свуда у свијету у току је вишегодишњи раст трајности људског вијека - људи су здравији, што одговара биолошком узрасту, који одражава општу виталност, општи интегрални ниво здравља. Прије двије године сазнало се да је трајност људског вијека у Русији повећана за годину и по дана, те просјечно износи нешто више од 70 година, што се може упоредити са европским показатељима. При томе, морталитет је смањен за више од пет одсто, што је у рекорд у току посљедњих 19 година. Ко жели да изгледа млађи од података са личне карте мора да узима у обзир такозвани индекс дуговјечности - наводе стручњаци. На првом мјесту је ограничење калоричности исхране. То ограничење за 30 одсто смањује дијабетес скоро за 90 одсто и ризика обољења од рака за 50 одсто, те повећава квалитет живота за 15 од 20 одсто. На другом мјесту је примјена различитих антиоксиданата, а на трећем примјена пептидних геропротектора. Односно, пептиди регулишу активност гена, а гени контролишу синтезу бјеланчевине. Поштивањем правила здравог начина живота и примјеном специјалних пептидних лијекова под контролом љекара човјек је способан да повећа трајност свог живота за 40 одсто! Као важан фактор дуговјечности научници издавајају - животни џиљ. Човјек који има животни циљ способан је да одгоди период старења све док га не оствари. Фактички, за организам то је програм акција за одређени рок - преносе медији.