АМБИЦИОЗНИ МИНИСТАР ПОЉОПРИВРЕДЕ: Младић за реформе?

Стево Мирјанић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде РС, за "Аграр" говори о упошљавању неискоришћених потенцијала домаће пољопривредне производње и најављује нове токове у модернизацији производње.

Република Српска 30.03.2013 | 07:42 Стево Мирјанић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде РС, за "Аграр" говори о упошљавању неискоришћених потенцијала домаће пољопривредне производње и најављује нове токове у модернизацији производње.Мирјанић истиче да ће један од приоритета рада Министарства, са њим на челу, бити исплата заосталих субвенција пољопривредницима, успостављање мјера заштите домаће производње у оквирима ССП и ЦЕФТА и инсистирање на добијању "плавог" дизела. АГРАР: Које ће бити основне смјернице рада Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде РС сада када сте Ви на његовом челу? МИРЈАНИЋ: Сектор пољопривреде и прехрамбене индустрије РС је свакако један од најреспектабилнијих ресурса РС, па Влада РС, Министарство пољопривреде и сви други актери аграрног и руралног миљеа морају предузимати бројне мјере како би се коришћењем овог ресурса јачала економија РС. Прворазредна питања којима ће Влада, Министарство и све друге институције бити потпуно ангажоване су посвећена јачању конкурентности правних и физичких лица из области примарне пољопривредне производње и прераде пољопривредних сировина, очувању и рационалном коришћењу и заштити природних ресурса, јачању институционалних капацитета у пољопривреди, а прије свега капацитета ресорног министарства са нагласком да постане јавни сервис произвођача и да више овлада функцијом развоја дјелатности. С тим у вези је неопходна консеквентна реализација циљева већ постојећих развојних стратегија, прилагођена времену и условима привређивања у РС и у окружењу. АГРАР: Да ли међу мјерама које планирате предузети постоје оне које носе ознаку приоритета? МИРЈАНИЋ: Наш приоритет је обезбјеђивање средства за исплату заосталих субвенција од 28 милиона из 2012. године до краја марта. Настојаћемо да направимо редован исплатни план субвенције из 2013. године. Биће покренута иницијатива за увођење диференциране стопе ПДВ-а и увођење ригорозне контроле на граници, затим, тражићемо да буду разрађене и успостављене мјере заштите домаће производње, дозвољене мјере заштите у оквирима ССП и ЦЕФТА. Нећемо одустати од рјешавања "плавог" дизела, иако нема сагласности заједничких органа БиХ по овом питању, појачаћемо унутрашњу контролу промета живих животиња, разрадити елементе земљишне политике у дијелу коришћења и увођења санкција за некоришћење земљишта, приступити креирању модела прописа којим би било ријешено питање насљедства, са дефинисањем породичног газдинства радити на дефинисању закона о подстицајима, утврдити прелевмане за робу која у земљама поријекла има извозни подстицај, увести сезонске квоте за увоз воћа и поврћа, стална промоција домаће пољопривредне производње, али уз одговарајућу контролу квалитета домаћих производа у смислу здравствене исправности за потрошаче. Бићемо кооперативни у сарадњи са заједничким институцијама, али тражимо од њих да максимално одговорно извршавају своје обавезе, поготово у дијелу обавеза које се односе на спољнотрговинско пословање и улазак Хрватске у ЕУ. АГРАР: Пред каквим реформским поступцима је пољопривредни сектор РС? МИРЈАНИЋ: У реформском поступку превазилажење екстензивног приступа пољопривреди је свакако један од приоритета. Пољопривреда се налази пред великим промјенама у вези са процесом европских интеграција, измјенама повезаним с организацијом пољопривредних тржишта, реформом политике пољопривреде и руралног развоја, измјенама околности везаним за изворе финансирања улагања у пољопривреду и рурални развој, промјенама везаним за приступ управљању руралним развојем, промјенама околности повезаним с климатским промјенама, околности повезане с промјенама у навикама потрошача. Све ове промјене захтијевају нова знања и вјештине за све субјекте у пољопривредном сектору, а да би се пољопривредни сектор могао суочити са оваквим изазовима мора проћи процес реструктурисања, модернизације, усвајања нових технологија, примјене захтјевних стандарда. У том процесу пољопривредни сектор мора имати на располагању систем који ће обезбиједити проток знања и информација, метода и техника које могу помоћи субјектима у сектору, а понајприје индивидуалним пољопривредним произвођачима у превазилажењу нових изазова. АГРАР: Индикације тренутног стања домаће пољопривреде имају доста негативан предзнак. Како то коментаришете? Колико људи је тренутно запослено у овом сектору и гдје видите највише елементата за побољшање стања? МИРЈАНИЋ: Област пољопривреде тренутно карактерише слаба организованост сектора у цјелини, ниска конкурентност произвођача, низак ниво примјене науке у пракси, мали обухват произвођача, неадекватно управљање аграрним и руралним развојем, недостатак финансијских средства за инвестициони развој, низак техничко-технолошки ниво ресурса ангажованих у производњи, неповољан положај пољопривреде у примарној и секундарној расподјели. Између осталог, неразвијена су удружења произвођача, задругарство, екстензивна производна структура, прехрамбена индустрија, низак је степен финализације и обим укупне производње и створене вриједности. Посјед породичних газдинстава је међу најмањима у Европи, ниско кориштење производних фактора, прије свега воде, слаба међусобна сарадња бројних институција у РС које дјелују у оквиру сектора пољопривреде. Чињеница да трећина радно способног становништва производи једну десетину бруто друштвеног производа РС упућује на низак ниво њихове продуктивности и на аграрну пренасељеност. Уколико се и даље жели, а очито је да се и мора, задржати висок проценат радне снаге ангажован у пољопривреди, онда се морају створити претпоставке да тај број радника произведе знатно већу количину пољопривредних производа веће вриједности те да се подстиче самозапошљавање. АГРАР: Да ли планирате започети улазак у програм развоја комерцијалних газдинстава? МИРЈАНИЋ: Започећемо разраду начина подршке породичним комерцијалним газдинствима, као производној јединици. На бази потенцијалних програма треба да буду креирани модалитети производних јединица, разрађени правни и социјални статус, као и стимулисано школовање младих фармера, финансирање текућег и дугорочног развоја, својински односи те начини едукације и имплементирања у пракси. Таква производна јединица била би подржана мјерама подстицаја, а стварали би се услови да мале производне јединице постају веће, а веће постају велике, нарастају и као такве постају истински тржишни субјекти. Ово је процес који мора бити започет, јер он је будућност аграрног и руралног развоја РС. Процес треба да иде у правцу укрупњавања посједа. Истовремено треба покренути иницијативу за дефинисање статуса старачких домаћинстава, било да имају имовину, а немају дохотка или немају имовину ни доходак. И то су наши грађани. Дакле, ријеч је о стварању услова да се на породичним газдинствима обезбјеђује самозапошљавање које треба добити ширу друштвену верификацију. Међутим, ово је процес који не може да буде уведен преко ноћи, али може да буде добро постављен и упорно и систематично развијан. АГРАР: Познато је да РС посједује огроман потенцијал за производњу хране, ипак спољнотрговински биланс у том сектору је поражавајући, на који начин у већој мјери заштитити домаће тржиште? МИРЈАНИЋ: Подаци о спољнотрговинској размјени потврђују да РС троши значајна средства на увоз хране која може бити произведена у РС. Покривеност увоза извозом у посљедњих пет година износила је 22 одсто. Извоз хране се повећао за 3,7 пута, а увоз за 30 одсто. Није добро што је, упркос таквим трендовима, спољнотрговински дефицит РС код хране у 2012. години био 525 милиона КМ, а покривеност увоза извозом само 27,5 одсто! На бази изведених података о билансима производње и потрошње могу бити изведене одређене индикације и то да властитом производњом подмирујемо тражњу: у пшеници са око 25 одсто, кукурузу око 65 одсто, говеђем месу око 41 одсто, свињском месу око 45 одсто, живинском месу око 48 одсто и млијеку 110 одсто. Ови подаци говоре да први приоритет треба да буде супституција увоза пољопривредних и прехрамбених производа, а затим извоз. Поред тога, РС располаже респектабилним бројем институција, субјеката и кадрова у аграрном сектору. Дакле, данас у РС егзистира преко 30 институција (од министарства, агенција, факултета, удружења, око 630 микро, малих и средњих предузећа, 345 задруга, од којих је 104 активно, преко 200.000 пољопривредних газдинстава, од чега су 64.000 регистрована, око 780 дипломираних инжењера, око 56 магистара и 52 доктора, око 370 ветеринара. Сви ови ресурси, учествујући на различите начине, стварају десет одсто, обезбјеђују самодовољност испод 50 одсто и покривеност увоза око 22 одсто. Није ли ово велики изазов? АГРАР: Реците нам какво стање, у бројкама, затичете у сектору пољопривредне производње у РС? МИРЈАНИЋ: Пољопривредна структура је неповљна, површине су мале, принос низак - нема акумулације! У производној структури доминирају: житарице са 69,7 одсто, крмно биље са 19,6 одсто, поврће 9,5 одсто, индустријско биље између један и два одсто. Када је ријеч о анималној производњи у посљедњих пет година присутни су позитивни трендови, али још на ниском нивоу. Један од непогрешивих индикатора интензивности пољопривреде је учешће у формирању БДП-а биљне према анималној производњи. Просјечно учешће анималне производње у РС у периоду од пет година у формирању БДП-а пољопривреде износи 54 одсто, према биљној производњи 46 одсто, што нас незадовољава. Универзални показатељ који у себи сублимира све услове и резултате развоја неке земље је њен бруто домаћи производ. У РС БДП задњих година стагнира, а БДВ пољопривреде већ три године заредом биљежи негативне реалне стопе раста. Засијане површине су за пет година смањене за 46.000 хектара (2007. године обрађивана је 421.000 хектара, а 2011. године 375.000 хектара). Проценат необрађених површина је достигао 41 одсто, а ситуација на нивоу БиХ је још неповољнија, јер се не обрађује око половина обрадивих површина. Коришћењем земљишта са 90 одсто, што је постављени циљ у стратегији, уз исту структуру каква је на постојећим површинама, био би повећан БДП пољопривреде за око 230 милиона КМ - што износи готово три годишња аграрна буџета. РС је у протеклом периоду издвајала значајна средства за субвенционисање пољопривреде (427 милиона КМ од 2008. до 2012. године или 5,68 одсто домаћих прихода буџета). Тај износ је варирао од године до године, а чинио је око десет одсто укупне вриједности пољопривредне производње у РС. Средства су усмјеравана у текуће субвенције - 68,5 одсто, подршка дугорочним улагањима - 18,4 одсто, подршка руралном развоју 13,0 одсто, из чега се да закључити да је премало средстава уложено у инвестиције. АГРАР: Већ дуго се указује на велики проблем што је више од 40 одсто површина необрађено? На који начин планирате ући у коштац са овим проблемом? МИРЈАНИЋ: Покренућемо иницијативу за конституисање програма искоришћавања земљишног простора. У том смислу кључно питање је активирање површина ливада на око 180.000 хектара и пашњака на 160.000 хектара, што чини основу за исхрану најмање 300.000 условних грла стоке (преживара), а данас су то пусти простори. Због тога је нужно приступити изради цјеловитог програма коришћења, бар дијела површина под ливадама и пашњацима, јер доста је било испразних прича о могућностима да се произведе најквалитетнија храна на овим просторима. Тражићемо учешће других органа како бисмо утврдили власничку структуру површина и у зависности од тога осмислити развојне програме. То је изазов за све наше стручне и научне кадрове, који се баве овом проблематиком! РС има површине које добрим дијелом могу бити стављене у функцију производње сјемена. Покренућемо иницијативу да се одмах приступи утврђивању економске оправданости конституисања програма производње сјеменског материјала, са посебним акцентом на ситна сјемена. Наиме, произвођачи сјемена у РС произведу свега око десет одсто сјеменског материјала, а све остало мора бити увезено и за то обезбијеђена девизна средства. АГРАР: На који начин побољшати услове привређивање у воћарству и производњи биља? МИРЈАНИЋ: Једна од кључних претпоставки за повећање приноса у биљној производњи је изграђеност система за наводњавање. Нажалост, површине које се наводњавају у РС су испод један одсто обрадивих површина. Други услов за достизање већих приноса и продуктивности у биљној производњи је употреба механизације. Иако РС има доста пољопривредне маханизације, њена старосна структура и хетерогеност нису задовољавајући. Због тога је битно да буде настављена финансијска подршка за капитална улагања у набавку нове пољопривредне механиазције, а још издашнија средства за те намјене се могу очекивати из ИПАРД програма. Реализација пројеката из области наводњавања је један од главних приоритета у РС. Управо је отпочела реализација пројекта ревитализације постојећих и изградње нових система за наводњавање који ће бити финансирани из одобреног кредита Свјетске банке. Овај пројекат и најављени пројектни аранжмани са Израелом, као и други, у наредном периоду морају бити темељни за отпочињање борбе за воду као производног и у овим временима лимитирајућег фактора. У воћарству су присутне двије врсте засада. Екстензивни, које у одређеној површини има готово свако сеоско домаћинство (шљиве, јабуке, крушке) и интензивни, који су задњих година у експанзији, између осталог, и захваљујући подршци (субвенцијама) за подизање нових засада. Произвођачи су добро овладали технологијом производње, али се суочавају са проблемима продаје. Неопходно је улагати у расхладни и складишни простор, међусобно повезивање произвођача и заједнички наступ на тржиштима. АГРАР: Колико је важно да се кроз оснаживање функције домаћих задруга унаприједи систем производње и откупа кроз удруживање ? МИРЈАНИЋ: Сектор пољопривредног задругарства мора јасно да се позиционира на тржишту пољопривредних производа и у руралној економији уопште. То тржишно позиционирање најефикасније ће постићи оне задруге које су засноване на здравим економским основама, које имају јасну визију пословног развоја, које своју снагу заснивају на капацитетима производње својих задругара, које остварују добре пословне односе са осталим карикама у тржишном ланцу и које су спремне на примјену иновација у циљу суочавања са новим изазовима. Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде РС ће инсистирати на спровођењу програма развоја задругарства, остваривању задружних правила, спровођењу принципа међународног задружног покрета, спровођењу Закона о задругама и уважавати задружни сектор као равноправног партнера у спровођењу развојних мјера. Задруге којима не управљају задругари и које неорганизују производњу, пласман, које не пружају стручне услуге својим задругарима, које не спроводе задружна правила и принципе и Закон о задругама, ресорно министарство неће бити партнер и такве задруге нећемо подржавати. Снажно ћемо подстицати формирање нових задруга на новим принципима задружног организовања. Од 14 производа које производе сељачка газдинства у РС, преко задруга се пласира дувана 28,5 одсто, лука 1,5 одсто, а свих осталих производа испод један одсто. Свега 3,5 одсто газдинстава продаје производе преко задруге, а од преко 200.000 газдинстава свега је 7.000 задругара или 3,5 одсто. Важан организациони сегмент произвођача су, прије свега, специјализована удружења на нивоу РС, које ће Министарство подржавати у циљу њиховог институционалног уређења, јачања као производног и тржишног партнера, увођење нових техника и технологија, успостављање сарадње са сличним субјектима у окружењу и шире, а све у циљу остваривања веће ефикасности у производњи, промету, односно стварању дохотка.