Катастрофалне посљедице кризе у Европи

Здравствене посљедице кризе евра су катастрофалне - све је више болесних, тврди медицински часопис "Лансет".

Република Српска 28.03.2013 | 16:10 Здравствене посљедице кризе евра су катастрофалне - све је више болесних, тврди медицински часопис "Лансет". Строге мјере штедње у Европи не само да нису довеле до рјешавања проблема и изласка из кризе, која траје већ пуних пет година, већ су почеле да изазивају озбиљне здравствене проблеме, па чак и да убијају људе. Расте број инФекција и зараза, број самоубистава је озбиљно повећан, а широм Европе, посебно у Грчкој, јављају се болести које су на старом континенту одавно биле искоријењене. Болни буџетски резови, повећање незапослености и све веће сиромаштво у Европи резултирају погоршањем система здравствене заштите. Људи све рјеђе посјећују љекаре, немају довољно новца за лијекове, а ситуација је посебно алармантна у Шпанији, Грчкој и Португалу, гдје је криза узела највећи данак. У 2011. години у Грчкој је број самоубојстава повећан за 40 одсто!? Појавила се епидемија маларије и других заразних болести, за које се у Европи вјеровало да су практично искоријењене, попут вируса Западног Нила. Повећан је и број зависника од дрога те заражених ХИВ-ом, дијелом и зато што је укинут програм дијељења чистих игли па више људи користи једну и тако се шири зараза. Лондонски проФесор медицине Мартин МекКи истиче да погоршање здравља становника погођених кризом није само посљедица све веће стопе незапослености, већ и укидања бројних система социјалне и здравствене помоћи. Као једини позитиван примјер издваја се Исланд. Након што се земља нашла пред банкротом, грађани су на реФерендуму одбили помоћ ММф-а и драстичне резове у здравственом систему. Учинили су потпуно супротно - умјесто резова, почели су још више да улажу у здравство. Резултати показују да на Исланду није било повећања самоубиста, а становништво је здравије од када је држава скоро банкротирала - велики свјетски ланци "брзе хране" напуштају Исланд због виших трошкова.