АНТИЋ: Срби нису одговорни за Први свјетски рат

Настојање појединих представника власти у БиХ и међународној заједници да 100-годишњицу убиства аустро-угарског престолонасљедника Франца Фердинанда представе као први терористички акт на простору Балкана, а Србина Гаврила Принципа као првог терористу је злоуптореба историје, оцијенио је историчар Чедомир Антић.

Република Српска 25.03.2013 | 16:10 Настојање појединих представника власти у БиХ и међународној заједници да 100-годишњицу убиства аустро-угарског престолонасљедника Франца Фердинанда представе као први терористички акт на простору Балкана, а Србина Гаврила Принципа као првог терористу је злоуптореба историје, оцијенио је историчар Чедомир Антић.Ријеч је о покушају да се европско јединство заснује на нетачној тврдњи да су Срби и Србија гурнули Европу и свијет у Први свјетски рат, каже Антић. Предсједник Републике Српске Милорад Додик је недавно, гостујући у емисији "Свједок" на РТС-у, изјавио да поједини представници власти БиХ, у сарадњи са неколико страних амбасада, припремају обиљежавање 100-годишњице Сарајевског атентата, на којој се жели приказати да је Принцип први терориста са простора Балкана и то Србин. "Недопустиво је да се свијету поново пошаље порука да су Срби главни реметилачки фактор Балкана, а не главни народ на Балкану", рекао је Додик, оцјењујући да је то још један у низу сталних покушаја да се Срби ставе на негативну страну. Он сматра индикативним то да амбасаде Француске и Аустрије у Сарајеву дају логистику за такву сатанизацију. “Злоупотреба историје у политичке сврхе је честа. Уосталом, политика је, између осталог, и настојање да историјска искуства, удружена са садашњим тежњама, постану будућност. У овом случају јасно је ко злоупотребљава историју”, рекао је Антић Тањугу. Антић је оцијенио да иза таквих покушаја стоје некадашње европске силе, које су послије читавог вијека ратовања морале да се помире и уједине како би сачувале глобални значај. “Векови међусобних сукоба и ривалстава, колонијалне имеприје и идеолошке световне религије су однијели небројане животе, нанеле велику штету и однеле баснослован новац, сада је најлакше европско јединство исковати на нетачној тврдњи да до ратова не би дошло да Срби и Србија нису гурнули Европу и свет у рат”, истакао је Антић. Наука је, додао је, одавно доказала да је Сарајевски атентат био повод, а не узрок свјетског рата, подсјетивши да је њемачки историчар Фриц Фишер још прије 50 година јасно доказао да су елите њемачког Другог рајха жељеле и изазвале рат. Подсјећа и да у вријеме Сарајевског атената у свијету није постојао савремени тероризам и да Франц Фердинанд није био уставни монарх убијен у парламенту у Бечу, већ је убијен у земљи коју је Аустро-угарска окупирала против воље већине њеног народа и касније анектирала противно међународним уговорима. "На Видовдан је дошао у већински српски град и присуствовао маневрима војске која је у два наврата за четири године изашла на границе Србије и Црне Горе, пријетећи да их окупира”, указао је Антић. Нико разуман не може да одобрава акт насиља какав је атентат, али, додао је, то вријеме је било другачије од данашњег. “Срамотна су тумачења појединих бошњачко-муслиманских политичара и интелектуалаца о Првом светском рату и континуитету српске кривце за тероризам и прогон других народа", каже Антић. Иако су Аустро-угарској одани припадници муслиманске милиције (шуцкори) прогонили и убијали Србе у БиХ послије рата, не само да није дошло до организоване одмазде, већ су муслимани по први пут, макар и на кратко, постали дио модерне демократске европске државе, истакао је Антић. Он је указао да су њихови представници готово непрекидно били у власти југословенске монархије и омогућили су доношење Видовданског устава”. Бечка филхармонија је потврдила учешће на обиљежавању ове годишњице у Сарајеву, а Антић сматра да би установе Србије, Републике Српске и српског народа Црне Горе требло да удруже снаге и најприје одрже велики заједнички међународни скуп под окриљем двије владе и двије академије наука у Београду, а потом и низ мањих скупова. “Потребно је издвојити одређена средства да радови научника од светског угледа из иностранства и наших крајева буду добро хонорисани и сакупљени раније, преведени на енглески, објављени и дистрибуирани широм света. Треба да продуцирамо квалитетне документарне филмове на српском и страним језицима”, сматра Антић. Убиство аустроугарског престолонасљедника, надвојводе Франца Фердинанда 28. јуна 1914, покренуло је читав сплет догађаја који су, само неколико недјеља касније, довели до избијања Првог свјетског рата. У Великом рату је страдало више од 15 милиона људи, 20 милиона је рањено, а директне учеснице рата претрпјеле су огромна разарања.