БРАМЕРЦ: И Срби су патили у рату

Главни тужилац Хашког трибунала Серж Брамерц рекао је у интервјуу Срни да постоји могућност да се током године састане са представницима удружења српских жртава и саслуша њихова размишљања, истичући да је увијек тврдио да су у рату у БиХ патили људи на свим странама.

Република Српска 22.03.2013 | 09:15 Главни тужилац Хашког трибунала Серж Брамерц рекао је у интервјуу Срни да постоји могућност да се током године састане са представницима удружења српских жртава и саслуша њихова размишљања, истичући да је увијек тврдио да су у рату у БиХ патили људи на свим странама. "Приликом моје посљедње посјете Сарајеву, теме разговора тицале су се поступака који се тренутно воде против Радована Караџића и Ратка Младића, тако да се тада нисам сусрео с представницима удружења српских жртава. Међутим, као и увијек, радо ћу саслушати њихова размишљања, а Хашко тужилаштво ће и даље давати подршку њиховим настојањима да правда буде задовољена унутар правног система БиХ", нагласио је Брамерц. На питање да ли је упознат са дјеловањем муслиманске злочиначке организације "Шеве" током рата у БиХ за коју свједоци тврде да је починила велики број злочина не само над Србима и Хрватима, већ и над властитим народом, Брамерц је рекао да Тужилаштво зна за "Шеве", али да се оно не бави кривичним гоњењем организација. "Наш мандат је ограничен на утврђивање кривичне одговорности појединаца. Нисмо подигли ниједну оптужницу за поједине припаднике организације `Шева`, будући да 2004. године, када смо подизали посљедње оптужнице, нисмо имали довољно поузданих доказа", истакао је Брамерц. Говорећи о предмету који се односи на лидера српских радикала Војислава Шешеља, за који многи правници кажу да је без преседана, с обзиром да је он већ десет година у притвору Хашког суда, Брамерц се сагласио да предмет "Шешељ" није примјер који би међународна правда требало да слиједи. "Поступак је дуго трајао, и заиста се надам да ће ускоро бити донесена пресуда у том предмету. Међутим, желим да нагласим да је Шешељ својим понашањем проузроковао многа одгађања у овом предмету, тиме што је штрајковао глађу и што је у неколико наврата одбијао да се придржава налога Трибунала. Он је осуђен и за непоштивање суда зато што је прекршио заштитне мјере за свједоке које је наложио Суд", истакао је Брамерц. Говорећи о ослобађајућој пресуди Хашког трибунала хрватским генералима Анти Готовини и Младену Маркачу за злочине почињене над Србима у Хрватској, поготово у свјетлу писања неких водећих западних медија Њујорк тајмса, Ројтерса, АФП-а да су оптужени Хрвати и Албанци, за разлику од Срба, имали подршку САД и Нато савеза, Брамерц је рекао да је након пресуде Жалбеног вијећа у предмету "Готовина", јавном изјавом изразио разочарење Тужилаштва у вези са исходом овог предмета. "У исто вријеме, признали смо да као страна у поступку морамо прихватити пресуду која је донесена у складу с прописаним правним поступком пред Трибуналом. Разумљиво је да је било доста расправа у вези са пресудом Жалбеног вијећа. Већина у Жалбеном вијећу, тројица од петорице судија, поништила је пресуду коју су против Готовине и Маркача једногласно донијела тројица судија Претресног вијећа. У сваком случају, не постоји неслагање о томе да су током и након операције `Олуја` злочини били почињени и да они који су доживјели злочине осјећају да њихове патње нису признате. Мислим да сви можемо разумијети њихово незадовољство. Тужилаштво је током жалбеног поступка објаснило Вијећу зашто вјерујемо да је било довољно доказа у прилог пресуди Претресног вијећа. На крају, тројица од петорице судија имала су другачије мишљење", истакао је главни тужилац Хашког трибунала. Коментаришући изјаве чланова Жалбеног вијећа Трибунала Фауста Покара да је ослобађајућа пресуда коју је ово вијеће, уз његово противљење, изрекло хрватским генералима "супротна било каквом осјећају за правду", и судије Кармела Ађијуса, који се такође супротставио ослобађајућој пресуди, да не може бити игнорисана чињенице да је на Книн пало 900 пројектила за дан и да, истовремено, о било каквом отпору из града не постоје докази, Брамерц је рекао да не изненађује што је пресуда с два супротна мишљења која су написана тако оштрим тоном изазвала значајна реаговања коментатора и жртава. "Као што сам рекао у својој изјави након жалбене пресуде Готовини, два супротна мишљења указала су на важна питања о којима треба да размислимо. Иако, као страна у поступку, морамо прихватити исход овог предмета, морамо истовремено и пажљиво размислити о неким правним гледиштима израженим у супротним мишљењима, о стварима као што су стандарди који се користе у жалбеним поступцима, оцјењивање укупности доказа у спису и исказивање примјереног поштовања чињеничним закључцима Претресног вијећа", сматра Брамерц. На питање да ли је ослобађајућа пресуда команданту такозване Ослободилачке војске Косова Рамушу Харадинају још један "шамар" праву и правди, као и српским жртвама, главни тужилац рекао је да је у предмет "Харадинај и други" било тешко изводити доказе због значајних изазова у обезбјеђивању исказа кључних свједока, чије је застрашивање озбиљан проблем за међународну правду. "Као што је Жалбено вијеће потврдило, првостепено суђење било је обиљежено озбиљним пријетњама свједоцима у току којег су спољне снаге покушавале онемогућити способност Тужилаштва да током суђења изведе своје доказе. Из тог разлога је Жалбено вијеће поништило ослобађање оптуженог по неколико тачака оптужнице и наложило поновно суђење. Током поновног суђења Тужилаштво је извело доказе најбоље што је могло. Међутим, прибављање доказа потребних за успјешно процесуирање и даље је било тешко, и Вијеће које је водило поновно суђење није било увјерено да су предочени докази довољни да се оптуженог осуди. Исход овог предмета не мијења чињеницу да су злочини почињени и да су, због тих злочина, многе жртве патиле. Али, треба рећи да је застрашивање свједока озбиљан проблем за међународну правду, проблем за који ће у будућности бити потребна креативна стратегија и чврста реакција", наглаисо је Брамерц. На питање како коментарише чињеницу да је од укупног броја пресуда које је донио Хашки трибунал, чак 96,8 одсто изречено Србима, да је 60 Срба осуђено на укупно 1.112,5 година, рачунајући и четири максималне казне од по 40 година затвора, док је за злочине над Србима у Хагу осуђено шест људи на укупно 50,5 година затвора, Брамерц каже да се међународни истражиоци и тужиоци, не могу водити статистиком, већ само доказима који им стоје на располагању. "Иза свих наших оптужница стоје докази које смо прикупили, а не националност или етничка припадност оптужених. Тужилаштво је независно и ради без икаквог политичког утицаја и уплитања", рекао је Брамерц у интервјуу Срни.