Двадесет година од погибије најмлађег борца Војске РС

Данас се навршава 20 година од трагичне погибије 14-годишњег Споменка Гостића, који је као припадник Војске Републике Српске живот изгубио на озренском ратишту.

Република Српска 20.03.2013 | 07:19 Данас се навршава 20 година од трагичне погибије 14-годишњег Споменка Гостића, који је као припадник Војске Републике Српске живот изгубио на озренском ратишту. Споменко Гостић /1978/ погинуо је од гранате 20. марта 1993. године недалеко од свог села Јовићи на планини Озрен. Тада је, осим њега, живот изгубило још пет српских војника. Представници Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске присуствоваће данас у селу Јовићи полагању вијенаца и парастосу поводом 20 година од погибије једног од најмлађих бораца Војске Републике Српске. Споменков брат по мајци Драган Трипић испричао је да је тог дана дјечак видио конвој војске који се приближавао са непријатељске стране и отишао је да о томе извијести своје саборце. "Тих дана трајала је акција на Добој с тешањске стране. Када је Споменко дошао да јави војсци, пала је граната и од седморице, који су ту били, погинуло је њих шест. Међу њима је био и Споменко", каже Трипић. Трипић, који је ратни војни инвалид, рањен је само неколико дана прије Споменкове погибије. "Споменко је пред погибију дошао код мене у посјету и тада смо се договорили да се раздужи из војске и упише војну школу у Србији. Наши официри били су спремни да му у томе помогну и он је пристао. Нажалост, није успио, погинуо је", каже Трипић. Споменко Гостић сахрањен је на мјесном гробљу Горњи Улишњак, гдје почивају његова мајка и бака. То мјесто, као и Споменково село Јовићи, данас се налазе у Федерацији БиХ. Његова мајка била је тешки срчани болесник и умрла је почетком 1992. године. Од гранате у септембру исте године погинула је и бака која је бринула о дјечаку. Споменко је у вихору рата остао сам. Дјечак се потом придружио војсци, гдје је прво био курир, а касније је развозио храну војницима. Неколико мјесеци прије погибије налетио је на мину док је коњском запрегом развозио храну по линији. Коњи су тада страдали, а Споменко је лакше рањен. Касније је отишао код артиљераца, гдје је и окончао свој млади живот. Његов брат Драган сматра да би било сасвим исправно да се нека улица или установа зове по Споменку, јер његова жртва то заслужује. Сагласан је да овом храбром дјечаку, који је носио униформу Војске Републике Српске, буде подигнуто спомен-обиљежје. Споменик на гробљу гдје почивају Споменкови посмртни остаци подигли су Драган и њихов ујак Боро Митровић. "Споменко није заборављен. Ми га нисмо заборавили. Увијек када можемо посјетимо његов гроб, запалимо свијећу и помолимо се за њега", истиче Трипић, који свог брата описује као веома живахног дјечака кога је све интересовало. Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Петар Ђокић раније је изјавио да се са посебним пијететом треба одредити према заслузи и доприносу 14-годишњег Споменка Гостића. Ђокић је тада рекао да се, као знак сјећања, овом храбром младићу може подићи посебно спомен-обиљежје или по његовом имену назвати улица у неком од градова Српске за који је био везан.