СРБИ НА КиМ ЖИВЕ У СТРАХУ

Девет година од мартовског погрома на Косову и Метохији, Срби и даље живе у страху без слободе кретања, а међународна заједница и даље није пронашла ни процесуирала одговорне за бројне злочине почињене над неалбанским ставништвом у покрајини, поручено је из Скупштине Србије.

Република Српска 16.03.2013 | 10:24 Девет година од мартовског погрома на Косову и Метохији, Срби и даље живе у страху без слободе кретања, а међународна заједница и даље није пронашла ни процесуирала одговорне за бројне злочине почињене над неалбанским ставништвом у покрајини, поручено је из Скупштине Србије. Посланици владајућих и опозиционих странака сагласни су у оцјени да Србима на Косову ни данас није боље него у данима пред мартовски погром и да живе у веома тешкој ситуацији без икаквих економских перспектива. Предсједник скупштинског одбра за Косово и Метохију Милован Дрецун навео је јуче да је погром марта 2004. године био организован и плански и да су за његове припреме знале поједине обавјештајне службе, а посебно њемачка и америчка. "Срби на Косову нису грађани другог, већ неког петог или шестог реда, без икакве економске перспективе, са минимумом људиских права", указао је Дрецун и додао да је Србима на Косову и Метохији живот свакодневно угрожен. Посланик ЈС Драган Марковић је оцијенио да безбједност за Србе на Косову и Метохији не постоји, а да су за разлику од њих Албанци заштићени и да имају сва права која недостају српској заједници. Сваке недјеље имамо напад на неку српску породицу, а међународна заједница никада није нити ће пронаћи починиоце. Ми који се бавимо политиком морамо одлучиније да подигнемо свој глас против онога што се дешава Србима на Косову и Метохији, казао је Марковић. Посланик ДС и бивши министар за Косово и Метохију Горан Богдановић рекао је да се веома мали број проганинх вратио на Косово и додао да је такође мали број кућа и станова, црква и манастира уништених у погрому обновљен. "Срби се с пуним правом боје шта ће се даље десити, зато су и заинтерсовани за дијалог (Београда и Приштине) и како ће се ријешити политички статус Косова и Метохије", истакао је Богдановић. Посланик ЛДП Бојан Ðурић је оцијенио да положај косовских Срба ни данас није бољи него уочи мартовског погрома 2004. године, али и указао да су они много пута од тада злоупотријебљени од стране влада у Београду. "Надам се да су тренуци политичке злоупотребе за извлачење људи на барикаде и страдање на њима иза нас и да ће у наредним мјесецима са приштинским институцијама косовским Албанцима и помоћу инсититуција у Београду пронаћи начин да живе који приличи нормалном свету у 21. веку", навео је Ðурић. Посланица Д С С Санда Рашковић Ивић је навела да је положај Срба на Косову и Метохији "свакога дана све гори" и навела податак да је 2006. године у Приштини живјело 98 Срба, а да их данас има око 40. "Срби на Косову и Метохији још немају слободу кретања, као ни могућност на рад и запошљавање", указала је Рашковић Ивић. У таласу насиља убијено је 19 особа, од којих осам Срба, док је 11 Албанаца живот изгубило у обрачуну са међународним снагама безбједности. Уништено је или до темеља спаљено 35 храмова СПЦ, међу којима 18 споменика културе, попут храма Богородице Љевишке у Призрену из 14. века. По подацима Епархије рашко-призренске СПЦ, из априла 2004, укупан број уништених црквених зграда је био близу 100. Међународни тужиоци и судије на Косову процесуирали су седам случајева уништавања цркава и 67 особа осудили на затворске казне од 21 месеца до 16 година. Повод или изговор за погром била је кампања медија на албанском у којој су локални Срби оптужени да су псима натјерали преко реке Ибар групу дечака Албанаца из села Чабар код Зубин Потока од којих се један утопио у ријеци. Истрага УНМИК полиције утврдила је да су оптужбе биле лажне а портпарол међународне полиције Нериџ Синг изјавио је тада да су ''''преживјели дјечаци послије трагедије били под јаким притиском албанских новинара и политичара да оптуже Србе из сусједног села".