ПРИСЛУЖЕНЕ СВИЈЕЋЕ УБИЈЕНИМ САРАЈЕВСКИМ СРБИМА

Убиство српског свата у Сарајеву 1992.

Република Српска 01.03.2013 | 13:15 Убиство српског свата у Сарајеву 1992. године био је први сигнал да ће у БиХ почети рат и прототип наредних терористичких напада на Србе у Сарајеву, изјавио је данас руководилац Тима за координацију активности истраживања ратних злочина и тражења несталих лица Републике Српске Сташа Кошарац."Први март подсјећа нас на неке ружне тренутке у историји ове земље. На данашњи дан запаљена је српска застава и убијен српски сват, што је био први сигнал да ће почети рат у БиХ. Овдје је убијен цивил, човјек који је дошао да прослави свадбу свога сина. То је била ружна порука", рекао је Кошарац, након што је у Старој православној цркви на Башчаршији прислужио свијеће у знак сјећања на сарајевске Србе страдале током протеклог рата. Свијеће су прислужили и вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражења несталих лица Милорад Којић, руководилац Оперативног тима за тражење несталих лица Републике Српске Горан Крчмар и представници Регионалне координације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила сарајевско-романијске регије. Кошарац је поручио да се данас жели посветити пажња цивилном страдању српског народа у овом граду и убиству српског свата. "Нико добронамјеран то не може подржати. Страшно је што смо имали јавне исказе и да у времену када је то било могуће нико није одговарао. Не мислим да је то био појединачан случај. Мислим да је ово био прототип будућих терористичких напада... да не отварам причу о Маркалама, `Шевама` и другим", рекао је Кошарац. Он сматра да не постоји политичке, ни било какве друге спремности у Сарајеву да управо бошњачка политика тражи рјешење тих питања. "Ако то не буде ријешено имаћемо неразумијевање, застоје у комуникацији, неповјерење и нећемо моћи градити ову земљу у жељеном правцу", оцијенио је Кошарац. Коментаришући обиљежавање 1. марта као "дана независности БиХ", Кошарац је упитао у ком акту на нивоу БиХ пише да је то празник. "Мислим да треба престати са провокацијама које долазе са бошњачке стране. Први март не може и никада неће бити празник БиХ", поручио је он. Кошарац је подсјетио да су тих дана 1992. године везане заставе у БиХ као симбол јединства против једног народа у овој земљи. "Хајде данас да питамо Хрвате шта мисле о 1. марту. Какав је данас статус Хрвата у БиХ? Да ли су они жељели такву земљу", запитао је Кошарац. Он је поручио да треба престати са провокацијама српског народа. "Може нас то довести у ситуацију да ми имамо неки свој 1. март", поручио је Кошарац. Он је истакао да је Република Српска потпуно посвећена очувању интереса српског народа у БиХ. "Ових дана, причајући о независности БиХ, кажу да је БиХ независна земља. Жалосна је чињеница да Сарајево није научило лекцију да је БиХ зависна земља од ставова и интереса српског и хрватског народа. У овој земљи не може се ништа урадити без српске и хрватске воље. Овдје нема приватизације", нагласио је он. Кошарац каже да се у БиХ може славити 1. мај, 8. март, Нова година, дан потписивања Дејтонског споразума, Дан Европе... "То је оно око чега се можемо сложити. Мислим да неке друге датуме не можемо обиљежавати. Често се промовише 25. новембар, али не можемо прославити 25. новембар ако се не прославља 29. новембар", рекао је Кошарац. Вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражења несталих лица Милорад Којић рекао је да овај центар ради на одређеним пројектима у вези са истраживањем ратних злочина. "Нећемо да послове обављамо `ад хок`, од случаја до случаја, већ да припремимо, правимо и реализујемо пројекте који ће послужити другим органима да се процесуирају сви они који су починили злодјела", рекао је Којић. Он је навео да Република Српска обиљежава Дејтонски споразум, што значи да је Српска опредијељена за суживот и помирење. "Република Српска жели да се докаже истина, док бошњачке политичке елите то не желе", рекао је Којић. Он је нагласио да ће Републички центар радити и на истраживању ратних злочина почињених над српским цивилима у Сарајеву, те у сарадњи са МУП-ом Српске видјети да ли постоје начини да се одређени извјештаји допуне. Којић је рекао да је потпуним извјештајима потребно извршити притисак на Тужилаштво и Суд БиХ како би се ови случајеви коначно процесуирали. "Ван памети је да Суд и Тужилаштво БиХ не раде посао за који су основани. О томе говоре и јучерашњи протести српских удружења пред Судом БиХ, када их нико није хтио ни примити", додао је он. На питање да ли ће бити притисака на одређене тужиоце како би ријешили предмете који годинама чекају да буду процесуирани, Којић је истакао да је проблем што судије и тужиоце бира Високи судски и тужилачки савјет. Он сматра да се овај проблем може ријешити када институције Републике Српске буду вршиле избор судија и тужиоца из Српске, а да ће се до тада бирати само "подобни", а Суд и Тужилаштво и даље вршити опструкције. Првог мартовског дана 1992. године испред Старе православне цркве на Башчаршији, у центру Сарајева, догодио се први етнички мотивисани злочин када су муслимани убили српског свата Николу Гардовића, што је наговијестило грађански рат у бившој БиХ. Сватови, окићени српским знамењима, покушали су да дођу до Старе православне цркве на Башчаршији, гдје је у Дому Свете Текле требало да обаве славски ручак. Српска застава засметала је муслиманима. Злочинци су хладнокрвно убили оца младожење Николу Гардовића, док је свештеник Раденко Миковић рањен. Ни то им није било довољно, па су убице спалиле и српску заставу. Гнусни злочин извршио је сарајевски криминалац Рамиз Делалић Ћело, који се послије рата слободно кретао Сарајевом, јер је Кантонално тужилаштво против њега отворило судски процес тек почетком 2006. године, који никад није окончан с обзиром да је Делалић убијен 2007. године. Осим Делалића, који је касније у телевизијској емисији признао да је убио Гардовића, свједоци су као нападаче препознали и Суада Шабановића из Зворника и Мухамеда Швракића из Сарајева, сина оснивача "Зелених беретки" Емина Швракића.