ВИШЕ ОД 45 ОДСТО ВЕТЕРАНА И ЧЛАНОВА ПОРОДИЦА ИМА СИМПТОМЕ ПТСП-а

Борачка организација Републике Српске нема прецизне податке о укупном броју обољелих сабораца од посттрауматског стресног поремећаја /ПТСП/ али је, током ранијег истраживања на репрезентативном узорку од више од 800 испитаника – ратних ветерана и чланова њихових породица, 45 одсто било позитивно на ово обољење.

Република Српска 24.02.2013 | 12:42 Борачка организација Републике Српске нема прецизне податке о укупном броју обољелих сабораца од посттрауматског стресног поремећаја /ПТСП/ али је, током ранијег истраживања на репрезентативном узорку од више од 800 испитаника – ратних ветерана и чланова њихових породица, 45 одсто било позитивно на ово обољење. "То не значи да су сви они обољели од ПТСП-а, већ да имају симптоме који указују да се може развити то обољење", рекао је Срни предсједник Борачке организације Републике Српске Пантелија Ћургуз. Када је ријеч о конкретној помоћи обољелим или потенцијално обољелим саборцима од ПТСП-а, Ћургуз је напоменуо да је Борачка организација, користећи се искуствима европских земаља као што су Данска и Норвешка, кренула са формирањем клубова ветерана у Републици Српској. Ови клубови треба да дају помоћ тим људима - како превентивну, тако и директну након што се открије промјена у њиховом понашању. Ћургуз је рекао да је у сарадњи са стручњацима из неуропсихијатријских клиника и Министарства здравља и социјалне заштите Републике Српске, педесетак лица оспособљено за водитеље група у клубовима ветерана, што је од великог значаја за подршку ветеранима и члановима њихових породица који су обољели или који имају симптоме ПТСП-а. Чланови мјесних борачких организација, гдје су присутни клубови ветерана, имају обавезу да, када добију информацију или примијете девијантно понашање код сабораца, о томе обавијесте предсједника општинских борачких организација или техничку службу, након чега тим водитеља иде на лице мјеста да обави разговор са саборцем и упућује га на одговарајуће сесије које веома позитивно дјелују код овог обољења. Ћургуз је закључио да нема потребе за додатним истраживањем обољелих од ПТСП-а јер је, према научним основама и процјенама, ово више него репрезентативни узорак који је урађен у свим општинама Српске. Генерални секретар Савеза логораша Републике Српске Обрад Бубић рекао је Срни да Савез није вршио посебна испитивања обољелих логораша на ПТСП у Српској, јер за такво нешто немају материјалне могућности. "Процјењује се да је више стотина српских логораша обољело од ПТСП-а, јер у просјеку сваком трећем логорашу који се јавља на љекарски преглед код психолога и психијатра у Клинички центар Бањалука констатују обољење", истакао је Бубић. [цустом_блоцк]Он очекује да ће питање здравствене заштите и статусна питања српских логораша бити ријешени усвајањем закона о логорашима, који би требало да ступи на снагу од 1. јануара 2014. године. [/цустом_блоцк] Предсједник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић рекао је Срни да су чланови породица погинулих бораца, посебно родитељи који још трагају за посмртним остацима нестале дјеце, највише погођени ПТСП-ом у Српској. Митровић је рекао да велики дио чланова породица погинулих бораца умре природним путем, али да има и оних који изврше самоубиство које је, највјероватније, узроковано дугогодишњим стресом, ПТСП-ом или неким додатним обољењем којем су били изложени. Начелник Клинике за психијатрију Клиничког центра Бањалука Нера Зивлак Радуловић напомиње да је од 1980. године термин ПТСП званично уведен у психијатријску литературу. "ПТСП подразумијева да било ко може да испољи озбиљне и хроничне сметње као посљедицу трауматског искуства – иако неки људи могу бити више осјетљиви или више отпорни у развоју поремећаја", истакла је Радуловићева. Када је ријеч о типичним симптомима ПТСП-а, Радуловићева каже да они подразумијевају наметање - поновно проживљавање трауматског искуства путем интрузивних сјећања или снова, избјегавање - активности и ситуација који подсјећају на трауму, а које су саставани дио уобичајеног живота. Према њеним ријечима, ту је и пренадраженост - потешкоће са спавањем, контролом љутње и бијеса, сметње на плану пажње и концентрације, пренаглашене реакције на бенигне стимулусе, промјене у селфу - осјећања емоционалне празнине и одвојености од других људи. Радуловићева наводи да су придружени поремећаји - злоупотреба психоактивних супстанци, депресивни и анксиозни поремећаји, потешкоће у социјалном прилагођавању, оштећења когнитивних функција, радних перформанси, посљедице на плану соматског здравља: главобоље, хронични умор, болови у грудима, гастроинтестинални, кардиоваскуларни, ренални, респираторни поремећаји, као и ослабљен имуни систем и инфекције. Симптоми ПТСП-а могу да трају деценијама након трауматског догађаја, каже Радуловићева, наводећи да студија на вијетнамским ветеранима која је урађена 1982. године показује да 23,9 одсто пати од хроничног ПТСП-а. Фактори исхода у превазилажењу трауматског догађаја су карактеристике трауматског догађаја, карактеристике личности прије трауматског догађаја, претходна искуства трауме, те социјална подршка након трауматског догађаја, навела је Радуловићева. Говорећи о резултатима истраживања ПТСП-а 2007. године у Републици Српској на узорку од 533 ратна ветерана и 11 подузорака из свих регија Српске, чији је предмет био испитивање утицаја ратних искустава и актуелних стресова на ментално здравље, Радуловићева је истакла да је резултат истраживања - 45,4 одсто ПТСП, соматски синдром 51,2 одсто, панични синдром 39,8 одсто, анксиозни синдром 21 одсто и депресија 93,7 одсто. "Најчешћи ратни догађаји који су изазвали развој симптома ПТСП-а су: 95,1 одсто када је неко био у ситуацији да погине, 93 одсто када је особа видјела некога ко је теже рањен, 88,1 одсто смрт драгог пријатеља, 87,9 одсто када је непосредно виђено убиство друге особе, 84,7 одсто рањавање драгог пријатеља, 82,9 одсто када је виђена погибија саборца, 42,9 одсто ако је особа имала сметње психичке природе, 38,7 одсто ако је видјела садистички масакрирано тијело", каже Радуловићева. Она је рекла да су носиоци овог пројекта истраживања били Борачка организација Републике Српске, а партнери Министарство рада и борачко-инвалидске заштите и Координациони центар за ментално здравље Министарства здравља и социјалне заштите Републике Српске. Пожељне интервенције друштва на ПТСП су - обезбјеђивање услова становања, развијање заштићених радних програма за ветеране са оштећеним психичким и физичким здрављем, психосоцијалне интервенције у клубовима ветерана, с циљем јачања личних капацитета ношења са стресним ситуацијама и јачања самопоштовања, те сензибилизација јавности и институција за потребе ове популационе групе, наглашава Радуловићева. Када је ријеч о развоју симптома ПТСП-а, Радуловићева истиче да се он не везује само за ратне услове, већ и за преживљавање трауматског искуства у мирнодопским условима. Према њеним ријечима, лијечење се проводи психофармакотерапијски тј. лијековима, али и психотерапијским методама од којих је посебно значајна тзв. "РЕБТ терапија" у којој се пацијент суочава са трауматским искуством тј. доживљава "прораду" трауматског догађаја. "Добро лијечење, добра породична подршка и разумијевање социјалног окружења фактори су који доводе до потпуног изљечења овог поремећаја", истакла је Радуловићева. Она је напоменула да, уколико ови фактори нису испуњени, онда се може очекивати да ће поремећај попримити хроничну форму. Радуловићева сматра да ствари не треба генерализовати и поједноставити па тврдити да је ПТСП одговоран за повећање суицидалности, јер то није случај. "Сваки случај самоубиства треба посебно анализирати - потребна је психолошка аутопсија да би се утврдили узроци суицида. Међутим, треба радити на превенцији суицида, а о томе се врло мало говори и још мање на томе ради", закључила је Радуловићева.