Монти за дужничку кризу криви Немачку и Француску

Италијански премијер Марио Монти изјавио је данас да корени европске дужничке кризе делимично леже у неодговорном руководјењу Немачке и Француске еврозоном, у време када је монетарни блок тек формиран.

Република Српска 28.03.2012 | 11:16 Италијански премијер Марио Монти изјавио је данас да корени европске дужничке кризе делимично леже у неодговорном руководјењу Немачке и Француске еврозоном, у време када је монетарни блок тек формиран.Монти је новинарима у Токију рекао да је то што се два највећа играча еврозоне нису придржавала фискалних правила пружило лош пример остатку континента, пренела је агенција АФП. "То је прича из 2003, када је евро још био 'беба'. Немачка и Француска су биле земље које су олако третирале јавни дефицит и дуг", поручио је премијер Италије. Поштовани технократа, који је у новембру на челу треће по величини европске привреде заменио милијардера и медијског магната Силвија Берлусконија, рекао је да је непоштовање правила које годишњи буџет ограничава на три одсто бруто домаћег производа довело до проблема. Он је навео да су, упркос препорукама, министри ЕУ одлучили да не казне Француску и Немачку за прекорачење лимита дефицита. "Тако су две највеће земље еврозоне имале дефицит уз саучесништво Италије, која је тада председавала Саветом министара ЕУ. Наравно, ако 'отац и мајка' еврозоне крше правила, не можете очекивати да ће их... (земље као што је) Грчка поштовати", оценио је Монти, који је био члан Европске комисије почетком 2000-их, када је она предложила санкције за земље које прекораче јавни дефицит. Европски савет, састављен од изабраних политичара, ставио је вето на препоруку Комисије. Премијер Италије посетио је Јапан у време када Европа и даље посрће под теретом дужничке кризе. Министри финансија еврозоне састаће се у петак и суботу у Копенхагену да би одлучили да ли ће повећати капацитет европског фонда за спас, будући да се поново јавља забринутост око финансијског здравља шпаније. Организација за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) саопштила је јуче да би еврозона требало да повећа свој фонд за помоћ презадуженим чланицама на најмање један билион (хиљаду милијарди) евра у наредне две године, поред новца који је потребан за докапитализацију банака.