Парастос за 305 убијених Срба

Код централног споменика за 305 погинулих Срба у Скеланима код Сребренице данас је служењем парастоса обиљежено 20 година од страдања 69 српских војника и цивила из овог насеља и оближњих села које су убиле сребренички муслимани 16.

Република Српска 16.01.2013 | 11:37 Код централног споменика за 305 погинулих Срба у Скеланима код Сребренице данас је служењем парастоса обиљежено 20 година од страдања 69 српских војника и цивила из овог насеља и оближњих села које су убиле сребренички муслимани 16. јануара 1993. године.Неколико стотина грађана са обје стране Дрине окупило се и прислужило свијеће за покој душа свих 305 погинулих у протеклом рату, међу којима је било чак 58 жена. Епископ зворничко-тузлански Василије служио је парастос и истакао да погинули, чија су имена уклесана на споменик, нису никога нападали већ су били на својим огњиштима која су бранили. Владика Василије позвао је Србе на међусобну слогу, јединство међу народима и да се ничија крв више не пролива, а власт Републике Српске да буде неустрашива и да чува тековине борбе српског народа. Србима из овог краја владика је поручио да не продају своју земљу, за коју су њихови најближи настрадали. Муслиманске снаге Насера Орића су на данашњи дан 1993. године у Скеланима и околним српским селима убиле 69 Срба, 165 раниле, а 30 заробиле, од којих половина није жива, док се четворо још води као нестало. Међу погинулима већином су били цивили - најмлађи Александар Димитријевић имао је само пет година, а његов брат Радослав живот је изгубио у дванаестој години. Њихова мајка Милица данас је донијела букет свјежег цвијећа и положила код споменика. Цветко Ристић из сусједних Кушића у нападу сребреничких муслимана остао је без оца, мајке, сестре и брата за којим још трага. Изгубио је наду у правду и огорчен је у правосуђе БиХ, али прижељкује да ће посмртни остаци његовог малољетног брата бити пронађени да их достојно сахрани. Ристићу је кућа обновљена тек послије 16 година. Миленија Митровић тог 16. јануара била је заробљена у свом дворишту са још шест чланова своје фамилије. Њеног супруга Радивоја злочинци су заклали. "Заробили су нас и тукли водећи према селу Пољак. Ту су ме натјерали да носим врећу опљачкане пшенице до 20 километара удаљеног села Карачићи. Тукли су нас и у логору у Сребреници гдје сам провела три седмице до размјене", присјећа се Миленија. Од батина јој је била сломљена вилица, избијени сви зуби. Митровићева прича да су их у логору свакодневно тукли и да нису добијали храну, па су неки заробљеници умрли од посљедица тортуре и глади. Станоје Митровић свједочи да је након два дана, када је дошао кући, затекао унакажене лешеве по дворишту и у сусједним баштама. Деветнаестогодишњу Митру Ристић није могао препознати колико јој је лице било искасапљено. "Заклали су и непокретну старицу Даринку Митровић за столом у њеној кући. Зар је она представљала некоме пријетњу", пита Станоје и каже да су породице погинулих изгубиле вјеру у међународно и право и правду у БиХ и да се моле Богу да починиоце стигне Божија правда. Сва српска имовина у овом крају је опљачкана. Тог дана је, осим у дијелу Скелана, Црвице и Петриче гдје муслиманске снаге нису успјеле проћи, попаљено и нестало још 15-ак српских села и заселака која још нису обновљена и већи број преживјелих становника нема гдје да се врати. За масовни злочин над скеланским Србима као ни за све остале почињене над Србима у средњем Подрињу, ни послије 20 година нико није одговарао. Мјештани за то имају само једну ријеч -срамота. Секретар сребреничке Борачке организације Милош Миловановић сматра је да су муслиманске снаге плански вршиле етничко чишћење ових простора и да су људи убијани само зато што су Срби без обзира да ли је била ријеч о цивилима или војницима. "Никада се нећемо помирити са неправдом коју наноси Хашки трибунал и Суд БиХ и нећемо одустати од захтјева и притисака да починиоци злочина над српским народом овог краја одговарају", поручио је Миловановић. Цвијеће код спомен-обиљежја данас су положили савјетник предсједника Републике Српске Миладин Драгичевић, делегација Владе коју је предводио министар унутрашњих послова Станислав Чађо, делегације Народне скупштине, Организација породица заробљених и погинулих и несталих цивила и Савеза логораша Републике Српске. Цвијеће су положиле и општинске и борачке делегације из Сребренице, Братунца, Милића, Зворника у Републици Српској, те Бајине Баште у Србији, као и неколико страначких и других делегација.