Радић ће бити пуштен прије истека казне

Предсједник Хашког трибунала Тедор Мерон одобрио је да некадашњи вођа смјене у логору "Омарска" код Приједора Млађо Радић буде пуштен на слободу прије истека казне од 20 година затвора, саопштено је Хашког трибунала.

Република Српска 10.01.2013 | 06:24 Предсједник Хашког трибунала Тедор Мерон одобрио је да некадашњи вођа смјене у логору "Омарска" код Приједора Млађо Радић буде пуштен на слободу прије истека казне од 20 година затвора, саопштено је Хашког трибунала.Као једини фактор који је ишао у прилог пријевременом ослобађању, Мерон је навео то што је Радић у августу 2011. године одслужио двије трећине изречене казне и, у складу са праксом Трибунала, стекао право да затражи помиловање. Радић је 9. августа 2011. године одслужио 13 година и четири мјесеца, од укупно 20 година затвора. Мерон је, ипак, одлучио да Радић може да буде пуштен на слободу. Млађо Радић, познат и као "Кркан", ухапшен је у априлу 1998. године. Суђено му је у предмету "Квочка и други", у коме је процес за злочине почињене над заробљеницима "Омарске", на почетку сукоба у БиХ 1992. године, вођен против још четворице оптужених - Мирослава Квочке, Драгољуба Прцаћа и Милојице Коса, који су раније одслужили своје казне, и Зорана Жигића, коме је била изречена најстрожа казна - 25 година затвора. Примједба власти Француске, гдје је Радић служио казну, била је да он није показивао да је вољан да се реинтегрише и није учестовао у "професионалним или едукативним активностима, укључујући учење француског језика". Француске власти су, такође, навеле да је Радић у априлу 2008. године стекао право на пријевремено ослобађање по француским законима јер је одслужио пола затворске казне. Радић је раније подносио захтјев за пуштање на слободу 2010. године, што му је тада одбијено. Судија Мерон је закључио да "постоје ограничени докази о његовој рехабилитацији", али је, како се наводи у одлуци, у обзир узео сличну ситуацију других осуђеника којима је прилагођавање представљало проблем због непознавања језика. У саопштењу се подсјећа да се у оваквим случајевима, између осталог, у обзир узима тежина кривичних дјела за које је осуђен затвореник, третирање сличних случајева других затвореника, показана рехабилитација затвореника и сарадња са тужилаштвом.