Да ли неко има рјешење: Како БиХ вратити на европски пут?

БиХ се све више удаљава од европског пута, али главни проблем је чињеница да нико нема рецепт како земљу вратити на европски пут.

Босна и Херцеговина 16.11.2026 | 09:23
Да ли неко има рјешење: Како БиХ вратити на европски пут?

Најзанимљивију изјаву у том смјеру недавно је дала сама Марта Кос, европски комесар задужена за питања проширења, која је у европском парламенту изјавила да је за земљу потребно развити посебан приступ, јер досадашњи модел, како је истакла, не функционише.

Подсјећања ради, Европска комисија прошле седмице представила је извјештаје о стању проширења у земљама кандидатима, а БиХ је, према оцјенама већине аналитичара, добила најлошији извјештај у историји.

Зашто досадашњи приступ Европске уније према БиХ не функционише?

Косова је нагласила да методологија проширења, која је развијена прије осам година на приједлог Француске, не даје резултате кад је у питању БиХ. Посебно је указала на нефункционалност власти на нивоу БиХ, немогућност постизања договора и одржавања коалиције и индиректно чак поставила питање да ли ће будуће власти које преузму управљање земљом моћи да наставе спровођење европских интеграција.

Фарис Кочан, словеначки експерт за европске интеграције нашег региона у ЕУ наглашава да ова оцјена Косове представља закасњело признање Европске комисије да политика условљавања није дала резултат. 

"Проблем БиХ није првенствено у томе што домаћи политички актери не разумију европске критеријуме, него у томе што њихово испуњавање често није у складу с интересима оних који би реформе требало да спроведу. Ту долазимо до суштинског проблема европских интеграција: шта се догађа када политичке елите имају више користи од одржавања постојећег институционалног поретка него од његовог реформисања? У таквим околностима европска перспектива престаје да буде инструмент трансформације и постаје средство унутрашњополитичког преговарања", сматра Кочан.

Ко је одговоран за застој БиХ на европском путу?

Према његовом мишљењу, одговорност за ту ситуацију сносе обје стране, али да је она првенствено на домаћим политичким актерима.

"Међутим, било би погрешно занемарити одговорност ЕУ. Брисел је годинама полазио од претпоставке да ће комбинација политичког условљавања, финансијских потицаја и перспективе чланства поступно мијењати понашање домаћих елита. Притом је недовољно уважавао чињеницу да у БиХ институционална фрагментација и могућности блокирања одлука нису само препреке реформама, него и важни извори политичке моћи.

Другим ријечима, ЕУ је покушавала  да мијења понашање политичких актера инструментима чија је ефикасност зависила управо од њихове спремности да се одрекну дијела механизама на којима почива њихова моћ", каже он.

Како је кандидатски статус утицао на европске интеграције?

Кочан сматра да је додатни проблем и у чињеници да је БиХ кандидатски статус добила због геополитичких околности, упркос томе што, како наглашава, није дошло до испуњавања реформских услова.

"Домаће елите закључују да се политички напредак може остварити и без одговарајуће институционалне трансформације. То не значи да су одлуке из 2022. и 2024. биле нужно погрешне, него да геополитичка логика проширења не може дугорочно замијенити реформску логику. Посљедњи извјештај Европске комисије управо показује границе, јер БиХ и даље нема кључне правосудне реформе ни оперативног главног преговарача, док је провођење Реформске агенде остало недовољно за кориштење средстава из Плана раста", сматра он.

Шта би нови приступ Европске уније могао да значи за БиХ?

На питање о могућем посебном приступу који комесар Кос најављује Кочан каже да не мисли да се ради о некој врсти "специјалног приступа" или стављање БиХ под "европско старатељство".

"БиХ има специфичну уставну структуру, вишеструке институционалне вето-позиције и политички систем у којем је одговорност за доношење одлука изразито фрагментирана. Због тога би смислен нови приступ морао да повеже конкретне реформе с непосредним користима за грађане, ојача институционалне капацитете за њихово провођење и смањи могућност да појединачни политички актери блокирањем реформи условљавају напредак цијеле државе", наводи он.

Које је моделе ЕУ до сада покушала да примијени у БиХ?

Напомене ради, ЕУ је према БиХ имала приступ у неколико фаза.

У првој фази, након рата и Солунског самита, на којем је одлучено да ће земљама региона бити понуђено чланство у ЕУ, БиХ је третирана посебно као земља која је изашла из рата.

Након тога, ЕУ је покушала иницијативу препустити домаћим лидерима, али тај приступ није успио.

Након тога ушли смо у фазу серије преговора на тему имплементације одлуке "Сејдић и Финци", а када тај приступ није уродио плодом, ЕУ је прихватила њемачко-британски приједлог о фокусирању на економију и животни стандард грађана, али ни у овој фази домаћи лидери нису показали спремност да раде на европском путу.

Након тога, 2018, под диригентском палицом Жана Клода Јункера, предсједника Европске комисије, покренута је нова стратегија за западни Балкан, а неколико година касније промијењена је методологија прихватањем француског приједлога.

По избијању рата у Украјини ЕУ је регион почела све више гледати у свјетлу безбједносног концепта. Посљедња фаза предвидјела је давање значајних средстава БиХ у оквиру Плана раста како би се земља припремила за постепено увођење у европске интеграционе структуре, али, као што се испоставило, ни то није мотивисало домаће лидере да покрену реформе.

(Независне) Фото: АП

Коментари / 0

Оставите коментар