Дјечак убица ускоро пуни 18 година: Шта кажу родитељи?

Нинела Радичевић, мајка Ане Божовић, дјевојчице убијене у Основној школи "Владислав Рибникар", поручила је данас да нове власти и правосудне институције морају да одговоре шта планирају да предузму у случају "Рибникар", посебно када је ријеч о трајном смјештају дјечака убице, који наредног љета пуни 18 година.

Мајка дјевојчице убијене у “Рибникару” о дјечаку убици

– Главно питање за било коју власт која се сад налази на том мјесту јесте да ли је држава донијела до сада неки закон, зато што ми већ три и по године немамо рјешење шта да раде с њим, не постоји трајни смјештај за такву врсту починиоца. Шта се ради на томе? – упитала је Нинела Радичевић у разговору за ФоНет.

Она је подсјетила да дјечак убица, након пунољетства, више неће моћи да борави у Клиници за неурологију и дјечју психијатрију.

– Он следећег љета пуни 18 година, због чега више неће моћи да борави на Клиници за неурологију и дечју психијатрију. Шта ће држава да уради с њим? Да ли постоји решење? – упитала је Радичевић.

Она је указала и на услове у којима се дечак убица тренутно налази, оцјењујући да они не представљају казну за злочин који је починио.

– Услови у којима се он чува, њему је супер. Он нема никакву врсту казне за дјело које је учинио. Он је сам, добија књиге, није са другим људима, па да осјети непријатност живота на психијатријској клиници. Он је изолован, сам, безбједан, значи ту казна за њега не постоји – рекла је она.

Додала је да ни боравак у затвореној установи, према њеном мишљењу, не представља казну за њега.

– Њему то што је затворен није казна. Па он је то хтио, он је то сам рекао. Тако да не разумијем како ништа од тога није питање – навела је Радичевић.

“Случај Рибникар више никога не занима”

Мајка убијене дјевојчице оцијенила је да случај “Рибникар” више није у фокусу јавности и институција, укључујући и правосуђе, упркос томе што породице жртава и даље чекају одговоре на бројна питања.

Како је истакла, стиче се утисак да је све ријешено, иако то није случај.

– Стварно долазим до закључка да наш случај “Рибникар” више никога не занима или се сматра да је све уређено како треба. Стварно је пуна тишина по питању “Рибникара” – рекла је Радичевић.

Она се осврнула и на пражњење Клинике за неурологију и дечју психијатрију због хаварије, истичући да нема довољно информација о томе шта се даље дешава са дечаком убицом који је у тој установи смештен.

Ако је тврдња да је безбедност те болнице трајно нарушена и да просто није безбедна, шта ће бити са њим? Како то сад одједанпут није никакав проблем? Министарство здравља каже немамо ми ништа с тим. То је директорка урадила на своју руку – навела је она.

Радичевић је изразила и бојазан да би одговорност за решавање овог питања могла да се пребацује између старе и нове власти. Хајде, нова власт ће да криви стару. Стара власт ће да каже не знам ја, ево питајте ове за које сте бирали 25. октобра. Нешто се овде мени не свиђа у целој причи. Не знам да ли сам и параноична када се ради о проблематици с којом се носим већ три и по године, али врло сам скептична према целој ствари – рекла је она.

Породице годину дана чекају одлуку Апелације

Говорећи о судским поступцима против родитеља дјечака који је починио злочин, Радичевић је указала на то да породице већ годину дана чекају одлуку Апелационог суда у парничном поступку, док се од мајске пресуде у кривичном поступку до новембра, како је навела, ништа није догодило.

– Ником ништа, то нико не помиње – рекла је она.

Према њеним речима, реч је о једном од најважнијих кривичних предмета у земљи, који представља преседан, због чега сматра да би Апелациони суд требало да поступи хитније.

– Један од најважнијих предмета кривичног поступка у земљи, који је преседан, па ваљда би требало неко да постави питање и то у Апелационом суду: чекај, је л’ тај предмет само још један предмет који тако стане на дно неког реда па кад нам дође ред, или ваљда то треба да се ријеши по неком брзом поступку – упитала је Радичевић.

Она је критиковала и начин на који се породице жртава третирају у парничним поступцима, наводећи да су морале да пролазе кроз вештачења како би се утврдио интензитет њихове душевне боли због убиства деце.

– Ми смо у парничном поступку морали да идемо да нам процењују вештачењем, да би се утврдила величина наше боли што су нам деца убијена. Па то је стварно криминал, је л’ то стварно морало да се ради, па нико ништа није рекао – закључила је Нинела Радичевић, преноси Блиц.

(Блиц) Фото: Тањуг