Н1 - уочи избора у Словенији: Под лупом везе Јанковића и Додика, милионски послови и политички утицаји

Међународни институт за блискоисточне и балканске студије (ИФИМЕС) из Љубљане објавио је опсежну анализу - под називом „Глас за Јанковића - глас за Додика?" - уочи локалних избора у Словенији, заказаних за 15. новембар 2026. године, у којој се посебно бави политичким и пословним везама дугогодишњег градоначелника Љубљане Зорана Јанковића и Милорада Додика.

Љубљана усред политичких и пословних мрежа, организованог криминала и европских демократских стандарда“ отвара питања транспарентности јавних финансија, регионалних политичких утјецаја, организованог криминала и функционисања демократских институција Словеније, пише Н1 БиХ.

Локални избори биће одржани у 212 словеначких општина, а бирачи ће одлучивати о градоначелницима, члановима општинских већа и представницима локалних заједница. Други круг избора за градоначелнике предвиђен је за 29. новембар.

Посебна пажња усмерена је на Љубљану, где се за функцију градоначелника надмеће 15 кандидата, међу којима је и актуелни градоначелник Зоран Јанковић, који град води од 2006. године, уз краћи прекид током 2011. и 2012. године.
 
ИФИМЕС: Политичке везе Јанковића и Додика отварају бројна питања

У анализи се истиче да су политичка и лична повезаност Зорана Јанковића и Милорада Додика познате јавности. Јанковић је, како се наводи, у више наврата говорио о њиховој дугогодишњој сарадњи, која датира још из периода када је био на челу компаније Мерцатор.

Подсећа се да је Јанковић уочи Општих избора у Босни и Херцеговини 2022. године јавно подржао Додика и позитивно говорио о његовом политичком деловању.

Посебно се издваја Јанковићево противљење одлуци Владе Словеније од 11. септембра 2025. године, којом је Додику забрањен улазак у ту земљу. Јанковић је тада изјавио да лично не би подржао такву меру, а о свом ставу разговарао је и с тадашњом министарком спољних послова Тањом Фајон.

Додикова администрација у Републици Српској потом је одговорила реципрочним мерама против председнице Словеније Наташе Пирц Мусар и министарке Фајон.

Из ИФИМЕС-а наглашавају да Јанковић има право на сопствене политичке ставове и одржавање односа с политичарима из регије, али истичу да његова функција подразумева и поштовање институционалних ограничења.
  
У том контексту постављају питање могу ли регионалне политичке и пословне везе послужити као средство непримереног утицаја на словеначку спољну политику и одлуке државних институција.
 
У анализи се подсећа и да је Суд Босне и Херцеговине осудио Додика због непоштовања одлука високог представника, изрекавши му казну затвора од једне године и шестогодишњу забрану обављања јавних функција које се финансирају из буџета.

Пословне везе и концесија вредна 288 милиона евра

Значајан део анализе посвећен је пословним односима Града Љубљане и компаније КПЛ, којом управља босанскохерцеговачки бизнисмен Младен Милановић Каја, власник пословне групације МГ Минд.
 
Према наводима ИФИМЕС-а, компанија КПЛ од 2006. године има концесију за редовно и зимско одржавање градских саобраћајница у Љубљани.

У јулу 2026. године закључен је нови двадесетогодишњи концесиони уговор с Градом Љубљаном, чија се вредност процењује на приближно 288 милиона евра без ПДВ-а, односно 14,4 милиона евра годишње.

Позивајући се на писање словеначког листа „Дневник“, ИФИМЕС наводи да је КПЛ од 2015. године закључио 38 уговора с Градом Љубљаном, укупне вредности од приближно 52 милиона евра без ПДВ-а. О новој концесији и њеном дугорочном финансијском обиму извештавао је и лист „Дело“ у септембру 2026. године.

У анализи се наводи да су медији Милановића често повезивали с политичким круговима у Републици Српској, укључујући Милорада Додика.

ИФИМЕС притом наглашава да наведене чињенице саме по себи не доказују неправилности нити политички утицај, али сматра да обим јавних средстава и дугорочна природа уговора оправдавају детаљну проверу власничких, пословних и политичких веза, као и транспарентности доделе концесије.
 
Тврдње о милијардама евра имовине у Словенији

Анализа се бави и финансијским интересима политичких и пословних кругова из Републике Српске у Словенији.

Према проценама које ИФИМЕС наводи, Милорад Додик и кругови повезани с њим контролишу имовину у Словенији чија се вредност процењује на више од три милијарде евра.
 
Међутим, у самој анализи наглашава се да ове тврдње захтевају независну проверу и јасно утврђивање власничких веза.
 
Институт сматра да је потребно испитати порекло капитала, транспарентност прекограничних финансијских токова и евентуалне неправилности, уз напомену да се незаконите активности могу утврђивати искључиво на основу проверљивих доказа.
 
Организовани криминал и сигурносни изазови у Љубљани

ИФИМЕС упозорава и на сигурносне изазове с којима се суочава словеначка престоница, посебно када је реч о организованом криминалу, трговини наркотицима и прању новца.
 
У анализи се наводи да је словеначка полиција у октобру 2026. године представила резултате готово четворогодишње међународне истраге, током које је идентификовано шест криминалних организација које су деловале у Словенији и другим европским земљама.
 
Процењена тржишна вредност заплењених илегалних дрога премашила је 37 милиона евра, а у истрази су учествовале полицијске снаге из 22 земље Европске уније и Западног Балкана, као и Еуропол.
 
Према подацима међународног пројекта СЦОРЕ, које преноси ИФИМЕС, мерења отпадних вода током 2025. године показала су да је Љубљана имала највеће оптерећење кокаином међу словеначким градовима, с вредношћу од 658 милиграма на 1.000 становника дневно.
 
У анализи се такође наводи да је Полицијска управа Љубљана током 2023. године забележила пораст броја кривичних дела од 14,2 посто на подручјима која покривају општинске полицијске станице, у односу на исти период претходне године.
 
Подаци за 2025. годину, према наводима Института, показују раст броја насилних кривичних дела за готово 30 посто, док је број кривичних дела повезаних с дрогама повећан са 259 на 319.
 
ИФИМЕС сматра да ови показатељи захтевају снажнији институционални надзор, бољу сарадњу сигурносних структура и већу транспарентност финансијских токова.
 
Око 104.000 становника остало без права гласа

Једно од важних питања које анализа отвара јесте измена словеначког изборног законодавства, којом су држављани трећих земаља са сталним боравком у Словенији изгубили право гласа на локалним изборима, које су имали од 2002. године.
 
Према подацима наведеним у анализи, овом променом обухваћено је приближно 104.000 пунолетних становника Словеније, међу којима су најбројнији држављани Босне и Херцеговине и Србије.
 
У Љубљани је, према подацима из јуна 2026. године, било око 21.938 потенцијалних бирача из ове категорије.
 
ИФИМЕС наводи да је реч о значајној промени политичког учешћа дугогодишњих становника Словеније, док Уставни суд те земље разматра уставност спорне законске одредбе.
 
Посебно се истиче да је укидање овог права подржала и странка Ресница, коју предводи Зоран Стевановић, актуелни председник Скупштине Републике Словеније.
 
Институт указује и на изостанак јавне реакције Милорада Додика на питање одузимања бирачког права држављанима Босне и Херцеговине који живе у Словенији. У анализи се наводи број од 58.350 грађана Босне и Херцеговине.
 
Зоран Стевановић и политички утицаји из Републике Српске
У анализи се разматра и политичко деловање Зорана Стевановића, лидера странке Ресница, посебно његови ставови о Милораду Додику.
 
Подсећа се да је Стевановић у изјави за новинску агенцију СРНА мере које је Словенија подузела против Додика оценио штетним те критиковао словеначку владу због њихове примене.
 
ИФИМЕС сматра да је потребно размотрити политичке, организацијске и комуникацијске везе између појединих политичких актера у Словенији и структура у Републици Српској и Србији.
 
Истовремено, Институт наглашава да Стевановићеви јавно изнесени ставови о Додику сами по себи нису доказ да делује као политички посредник или заступник страних интереса.
 
За такве закључке, како се наводи, били би потребни конкретни докази о координацији политичких активности, механизмима контроле или финансијској зависности.
 
ИФИМЕС: Глас за Јанковића – глас за Додика?

У завршном делу анализе ИФИМЕС поставља питање политичке одговорности дугогодишњег градоначелника Љубљане и његових односа с регионалним политичким лидерима.
 
Институт признаје Јанковићеве резултате у урбаном, инфраструктурном, културном и спортском развоју Љубљане, али сматра да развојни пројекти не могу заменити институционалну одговорност и транспарентност управљања јавним средствима.
 
Посебно проблематизује политичку подршку коју Јанковић ужива међу делом грађана пореклом из Босне и Херцеговине, укључујући Бошњаке, имајући у виду његов однос с Милорадом Додиком.
 
„Парадокс настаје у чињеници да се од Бошњака у Љубљани очекује да подрже Зорана Јанковића, иако он делује као заговорник интереса Милорада Додика“, наводи се у анализи ИФИМЕС-а.
 
Институт притом поставља питање да ли би подршка Јанковићу могла представљати и индиректну подршку политичким интересима Додика и кругова повезаних с њим.
 
У закључку се истиче да предстојећи локални избори не представљају само избор између кандидата, већ и између различитих модела управљања Љубљаном.
 
Према оцени ИФИМЕС-а, кључно питање јесте хоће ли словеначка престоница наставити функционисати кроз модел снажне концентрације политичке моћи или ће се развијати према систему веће транспарентности, институционалног надзора и одговорности према грађанима.

(Н1)