БиХ подржала до сада највеће ЕУ санкције против Русије

Босна и Херцеговина се придружила новом и до сада највећем пакету санкција Европске уније према Руској Федерацији, који обухвата више од 1.500 лица и правних субјеката укључених у инвазију на Украјину и који представљају језгро руске војне индустрије.

Савјет Европске уније је у уторак саопштио да се девет европских земаља које нису чланице ЕУ придружило санкцијама – Босна и Херцеговина, Албанија, Исланд, Лихтенштајн, Молдавија, Црна Гора, Сјеверна Македонија, Норвешка и Украјина.

"Оне ће обезбиједити да њихове националне политике буду у складу са овом одлуком Савјета. Европска унија прима на знање ову обавезу и поздравља је“, стоји у саопштењу Савјета.

БиХ се и раније придруживала санкцијама против Русије, односно њиховом продужењу или новим пакетима.

Али Босна и Херцеговина не спроводи санкције на које се обавезује.

Детектор је у више наврата писао о уласку санкционисаних руских компанија у БиХ, посебно у Републику Српску, те успостављању сарадње са санкционисаним лицима и институцијама Руске Федерације, такође углавном на иницијативу Републике Српске.

Власти Републике Српске, на челу са бившим предсједником Милорадом Додиком, у више наврата су поновиле да неће спроводити санкције према Руској Федерацији.

Једно од санкционисаних лица је Михаил Звинчук, оснивач руске пропагандне мреже Рyбар, који је у више наврата боравио у БиХ, а посљедњи пут у вријеме Општих избора. У БиХ није задржан, а два дана након што је напустио земљу, ухапшен је у Црној Гори.

Савјет Европске уније унио је 826 нових правних субјеката уз 743 нова санкционисана лица.

Како је објашњено у Одлуци коју потписује предсједница Савјета Каја Калас, нови списак је настао на основу докумената саме Владе Руске Федерације „на којем се за њих наводи да припадају руском војно-индустријском комплексу те због тога имају право на примање субвенција Владе Руске Федерације“.

У Одлуци се наводи да Савјет сматра да су ти субјекти стога дио војног и индустријског комплекса Русије.

Дотична лица дјелују као руководиоци тих субјеката те Савјет сматра да та лица стога подржавају војни и индустријски комплекс Русије.

„С обзиром на агресију Русије против Украјине која се наставља и постаје све јача, а посебно њену недавну сурову војну кампању у којој је намјерно циљана цивилна инфраструктура, чиме су цивилном становништву нанесене тешке патње те се настоји подривати отпорност Украјине, Савјет сматра потребним донијети додатне мјере ограничавања против субјеката и појединаца укључених у војни и индустријски комплекс Русије“, наводи се у Одлуци.

Данашњи пакет посебно циља добављаче средњег нивоа који чине језгро руске војне индустрије, остварујући годишњи промет од најмање 20 милијарди евра и запошљавајући више од 250.000 људи, наводи Савјет.

„Компаније обухваћене овим мјерама добављачи су кључних компоненти за неке од најнапреднијих руских система наоружања, укључујући пројектиле, беспилотне летјелице и авионе“, саопштено је.

Кључне компоненте обухватају електронику, укључујући полупроводнике, микрокола и рачунаре, комуникациону опрему, укључујући радаре, антене и примопредајнике, авијацијске, сателитске и ракетне системе; експлозиве и муницију, као и оптичке и навигационе системе.

Потпуни списак санкција Европске уније према Русији сада садржи 2.941 име физичких те 1.835 правних субјеката.

(Детектор) Фото: Илусрација