Домаћи произвођачи на рубу пропасти због јефтиног увоза

Домаћа пољопривредна производња у Републици Српској све се теже носи с конкуренцијом јефтиније увозне робе, а произвођачи упозоравају да су кључни проблеми недостатак јасне аграрне политике, неравноправни услови на тржишту и непостојање робних резерви.

Гостујући у емисији „Изазови” БН ТВ, привредник Миладин Станић истакао је да уговори о слободној трговини стављају домаће произвођаче у неповољан положај јер државе из којих роба долази имају знатно веће могућности за субвенционисање пољопривреде.

„Иза уговора о слободној трговини крије се чињеница да смо ми држава која не штампа новац, за разлику од земаља које нападају наше тржиште. Оне са тим новцем дају далеко веће подстицаје него што ми то можемо”, навео је Станић.

Он је нагласио да Република Српска нема дефинисану економску ни аграрну политику, те да подстицаји морају имати јасне циљеве.

Као једини ефикасан регулатор тржишта издвојио је робне резерве, поручивши да су оне „насушна потреба” упркос ранијим лошим искуствима и губицима у њиховом раду.

Узгајивач свиња из Магнојевића код Бијељине Слободан Петрић упозорио је да домаћа производња подмирује свега 25 до 30 одсто потреба за свињским месом.

Петрић додаје да произвођачи већ двије деценије указују на потребу заштите домаће производње, али да не очекују помаке јер су границе отворене, а тржиште директно повезано са Европом.

Да су робне резерве неопходне за ублажавање поремећаја на тржишту сагласан је и предсједник Удружења живинара Републике Српске Предраг Миличић.

Он сматра да би држава стратешким роабама, попут кукуруза, могла интервенисати и умирити тржиште у кризним моментима.

Миличић истиче да затварање граница није рјешење јер се дио домаће робе пласира у извоз, али да је пољопривреди потребан потпун „ресет”.

Према његовим ријечима, излазак из тешке ситуације захтијева заокрет у који морају бити укључени најстручнији људи са дугогодишњим искуством.

Произвођачи закључују да су приоритети за спас пољопривреде у Српској доношење јасне аграрне политике, увођење циљаних подстицаја и успостављање функционалних робних резерви.

(БН)