Алармантни подаци: Увозимо и оно што имамо напретек

Босна и Херцеговина наставља да увози готово двоструко више робе него што извози. У првих шест мјесеци ове године спољнотрговински дефицит достигао је 6,74 милијарде марака, док је укупна робна размјена са иностранством износила 24,41 милијарду марака.

Подаци Савјета министара БиХ поново отварају питање домаће производње, извозног потенцијала и све веће зависности од увоза. 

Увоз робе у БиХ повећан је за 6,09 одсто, док је извоз растао споријим темпом, за 4,78 одсто у односу на првих шест мјесеци прошле године.

Такав тренд додатно продубљује спољнотрговински дефицит и представља озбиљан проблем за домаћу економију, упозорава посланик ПДП-а у Народној скупштини Републике Српске Бојан Кресојевић.

Истиче да БиХ, нажалост, све више зависи од дознака из иностранства, умјесто да се ослања на снажну домаћу производњу и већи извоз.
 
„Оно што требају власти да учине јесте да се покрене привреда и то реална производња, јер све док ми увозимо више него што производимо имамо спољни буџетски дефитицит. Оно што је највише поражавајуће јесте чињеница да је у претходних десет година повећана за десет пута количина колико се увезе воде, питке воде, а знамо да Република Српска али и БиХ имају богате ресурсе када је у питању питка вода, али због лоше политике Владе према економији, према развоју, ми данас имамо ситуацију да чак и оно што се произведе не може да се прода. Због тога је неопходно да поред страних директних инвестиција Влада РС развије програме за заштиту домаће производње, како бисмо оно што можемо произвести заиста и продали“, изјавио је Кресојевић.

Европска унија остала је најважнији спољнотрговински партнер БиХ, али економске потешкоће на европском тржишту све више се одражавају и на домаћу привреду.

Економиста Зоран Павловић истиче да је БиХ дио европског економског простора, те да су рат у Украјини и пад куповне моћи у европским земљама довели до смањења потражње. Због тога су, тврди, изостале и бројне наруџбе за робу која се годинама извозила из БиХ. 

„Ситуација је таква да се мора дефинитивно размишљати о домаћој произовдњи кад год имамо услове јер, дозволити да поред наше три бх пиваре, сарајевска, бихаћка и бањалучка, да се на тржиште довози огромна количина других пива, просто морао би се направити неки рационални програм смањивања увоза произовда које можемо сами произвести. Имамо представништва по свијету, имамо министарство спољне трговине и нажалост све то не ради свој посао тако добро, а са друге стране тржиште има потребу за увозним робама, али је куповна моћ на тржишту почела да опада“, поручио је Павловић.

Спољнотрговински дефицит и даље указује на велику зависност БиХ од увоза, док домаћа привреда тешко прати потребе тржишта и изазове европске економије. Све то поново отвара питање колико се расположива средства користе за јачање домаће економије и стварање услова за њен стабилнији развој. 

(БН) Фото: БН