Извозимо сировине, увозимо све – БиХ у великом минусу

БиХ је током прошле године имала један од највећих трговинских дефицита у Европи, а мањак у размјени робе и услуга достигао је 15,7 одсто бруто домаћег производа.

Лошија од Србије и Хрватске

Према подацима Свјетске трговинске организације (СТО) и Међународног монетарног фонда (ММФ), БиХ је заузела 146. мјесто међу 190 анализираних економија.

Тиме се нашла у незавидном друштву земаља попут Хаитија, Парагваја, Фиџија, Узбекистана, Руанде и Бурундија, које су забиљежиле сличан негативан трговински биланс.

Поређење са земљама региона показује да је БиХ у неповољнијем положају и од Србије и Хрватске, али у нешто бољем од Сјеверне Македоније и Црне Горе. Словенија је, пак, међу најуспјешнијим земљама региона, али и у Европи. Она је заузела 20. мјесто на свјетској листи, са трговинским суфицитом од 10,7 одсто бруто друштвеног производа.

Извоз испод могућности, увоз изнад потреба

Економиста Игор Гавран каже за "Глас Српске" да је овај негативан тренд већ присутан годинама и да проблем није само у висини дефицита, већ и у његовој структури. Како наводи, домаћа привреда великим дијелом извози сировине, репроматеријале и јефтиније готове производе, док се увозе производи веће вриједности, укључујући и робу која би се дијелом могла производити на овдашњим просторима.

Као један од проблема Гавран издваја недовољно коришћење домаћих производних капацитета. БиХ, како је истакао, увози и амбалажу, поједине прехрамбене производе и безалкохолна пића, иако за дио те робе постоје домаће могућности.

Указује и на недовољно улагање компанија у технологију, развој производа, брендирање и освајање нових тржишта, што ограничава њихову конкурентност. Додатни проблем, према ријечима овог економисте, представља и слабљење индустријске базе, јер гашење производње великих система директно утиче на извозне капацитете.

- Имамо два паралелна проблема, извоз далеко испод наших могућности и увоз далеко изнад наших потреба - упозорава Гавран.

Кина у плусу, Молдавија у минусу

На глобалном нивоу, највећи трговински суфицит забиљежио је Макао, са вишком од 43,2 одсто БДП-а, док су међу земљама са високим суфицитом и Габон, Бахреин и Уједињени Арапски Емирати.

Значајне вишкове имају и извозници енергената попут Катара и Норвешке, а међу најбоље рангираним европским државама су Ирска и Луксембург. Кина је прошле године имала суфицит од 5,5 одсто БДП-а, Њемачка 2,7 одсто, а Јужна Кореја 2,3 одсто.

Кинески суфицит у робној размјени достигао је рекордних 1,2 билиона долара. На другој страни су земље са израженим дефицитом. Молдавија је имала мањак од 30,5 одсто БДП-а, Црна Гора 27,7 одсто.

Није проблем само у дефициту

Трговински дефицит, наводи Гавран, сам по себи не значи да је нека економија слаба. На његову величину утичу структура привреде, потрошња, инвестиције и потребе домаћег тржишта.

- Ипак, висок и дуготрајан мањак може указивати на снажну зависност од увоза и недовољну конкурентност домаће производње. У случају БиХ, проблем није само у томе што земља више увози него што извози, већ и у структури те размјене. Без јачања индустрије, већег коришћења домаћих капацитета и производње робе веће додате вриједности, тешко је очекивати да ће се трговински јаз значајније смањити - поручио је Гавран.

(Глас Српске)  Фото: БН