Петровачка цеста – злочин без казне
Злочин без казне – Петровачка цеста! Данас, на 31. годишњицу бомбардовања Петровачке цесте, са дубоким пијететом одајемо почаст невино страдалим жртвама и чувамо сјећање на један од најтрагичнијих злочина почињених над српским народом током егзодуса из Крајине, поручио је градоначелник Драшко Станивуковић.
Република Српска 07.08.2026 | 13:50
-Није било довољно што је у акцији „Олуја“ са својих вјековних огњишта протјерано око 250.000 Срба. Колоне избјеглица, у којима су били старци, жене и дјеца, пресретнуте су и бомбардоване на Петровачкој цести – навео је градоначелник.
Како је истакао – тај злочин остаје трајна опомена да невине жртве никада не смију бити заборављене.
-Посебно је важно памтити ријечи тадашњег хрватског предсједника Фрање Туђмана: „Србима треба задати такве ударце да практично нестану.“ Те ријечи остају дио историјског записа и подсјећају нас на опасност политике мржње, прогона и страдања. Зато памтимо, не да бисмо ширили мржњу, већ да бисмо чували истину, одали дужну почаст невиним жртвама и учинили све да се оваква страдања више никада и никоме не понове – казао је градоначелник.
Према његовим ријечима – сјећање није препрека помирењу, напротив, оно је предуслов искреног мира, заснованог на истини, правди и међусобном уважавању.
-Вјечна слава невиним жртвама Петровачке цесте – навео је градоначелник.
(БН) фото: архива
Коментари / 2
Оставите коментарСаво
07.08.2026 14:10Хоце ли и данас Додик доци на помен или неце? Па неце, нема Вуцица, па он и Стевандиц не могу на ову вруцину, а и неце бити довољно камера, ни људи. Подалеко му да саље аутобусима муценике из јавних предузеца...аутобус,сендвиц, вода, дневница..пуно побратиме, аЗора се нема висе гдје задузити. А и ВИЊАК ПОСКУПИО.
ОДГОВОРИТЕЈа
08.08.2026 00:13Имао сам 15 година и нажалост био учесник те колоне. Добро се сећам свега, а због тог напада авиона, морали смо сви из колоне да бежимо преко неке ливаде на оближње брдо близу неке шуме. То је био својеврсни жалосни "печат" нама од Хрватске и њеног односа према нама, грађанима Православне вере, Србима, из исте те Хрватске. Од самог почетка 91' тако су се поставили према нама а наша реакција на то је била заузимање простора где смо били већина. Тад нам је у томе, касније ће се испоставити,лажну наду у опстанак тога пружао званични Београд као једини ослонац за правду Срба у тој новонасталој Хрватској. Постављали су људе из нашег народа који су морали слушати БГ јер другог избора није било. Слепо верујући у власти из БГ, правиле су се грешке током тих 4 г постојања Сао Крајине. Народ је патио, било је ту и санкција(измедју Реп. Српске и тадашње YУ) а коридор ка нама је ишао кроз Реп. Српску. Често без струје, горива, хране, тај народ је накако издржавао све те муке јер је био на својим, вишестољетним огњиштима. Бранио се у почетку од остатака бивше ЈНА и официра, команданата који су имали корене из тих крајева. Долазили су и добровољци из Реп. Српске и из Србије, Црне Горе, неки јако часно ал било је и многих нечасних, који су нам само још више штете правили. Свако примирје се прихватало и потписивало са жељом да се што мање ратује а више преговара. Били су ту и УН војници ради мира и преговора. У тим примиријима, смо ипак били често изиграни од Хрватске, мучки нападани, убијани, прогањани (Миљевачки плато, Меџачки Џеп, Окучани, Масленица..). Поред свега, јако смо веровали у опстанак на тим крајевима иако, како су године одмицале, све је било мање војне технике, муниције, опреме а супротно томе Хрватска је све више у томе јачала, била озбиљнија и прецизнија у нападима.
ОДГОВОРИТЕ