Парадокс: БиХ увози милионе литара воде док домаћи извори пропадају

БиХ је за само шест мјесеци ове године издвојила више од 20,6 милиона марака за увоз флаширане воде иако располаже огромним резервама квалитетне воде.

Стручњаци упозоравају да домаћи природни потенцијали остају неискоришћени због недостатка инвестиција, слабије подршке произвођачима и снажног утицаја увозних брендова.

Иако важи за једно од најбогатијих подручја водним ресурсима у регији и широј Европи, Босна и Херцеговина наставља да биљежи поражавајући економски парадокс када је у питању увоз воде за пиће.

Према подацима Управе за индиректно опорезивање, БиХ огромне количине воде увози из сусједних земаља. „У првих шест мјесеци ове године увезено је воде у вриједности од 20,64 милиона КМ.

Највише воде стигло је из Србије, у вриједности од 10,08 милиона КМ.

Слиједи Хрватска са 6,52 милиона КМ, док је из Словеније увезено воде у вриједности од 3,72 милиона КМ“ подаци су Управе за индиректно опорезивање БиХ.

Економиста Игор Гавран упозорава да је нереално је говорити о томе да можемо увести нешто боље од онога што имамо и ријеч је о великом одливу новца на годишњој бази.

“Увоз воде у БиХ сасвим је неоправдан и можемо рећи да је сваки увоз који обављамо непотребан јер нема разлога да земља која је толико богата водом која има широку лепезу извора природне минералне воде различитих карактеристика, која добија престижне награде широм свијета увози воду из било којег другог дијела свијета”, наводи економиста.

Да је увоз воде неоправдан сматра и Снежана Шешлија из Удружења за заштиту потрошача Добој која сматра да би и трговцима било далеко профитабилније да се продаје домаћа вода, али да је проблем у недостатку добре стратегије.

“Нема државне стратегије за заштиту природних ресурса који могу да нам дају одређене производе. Немамо никакав подстицај за отварање фабрика, а немамо никакве државне ни ентитетске стратегије како би се очували природни ресурси БиХ”, каже Шешлија.

Економиста Гавран сматра да подцјењујемо вриједност властите воде и дајемо је јефтино, а са друге стране плаћамо скупље и прецјењујемо вриједност увозне робе што као резултат има велики дефицит.

“Када је ријеч о извозу, ту су највеће слабости БиХ јер без обзира на висок квалитет воде и на велике количине воде које имамо, наш извоз је прилично мали у односу на потенцијале, и оно што извозимо, продајемо по неоправдано нижим цијенама

. Тако да видимо из података када и увозимо воду и безалкохолна пића на бази воде, углавном их плаћамо више него што продајемо властиту воду и безалкохолна пића”, тврди економиста Гавран.

Један од разлога зашто потрошачи чешће користе воду из увоза умјесто домаће због јачег маркетинга, сматра Шешлија.

“Чињенично стање је да далеко јачи маркетинг имају произвођачи воде у неким у другим поготово нашим сусједним државама. Они побјеђују и ово мало произвођача што постоји у БиХ јер им је маркетинг заиста изванредан”, наводи Шешлија.

Домаћа вода има квалитет да стане раме уз раме са било којим свјетским брендом. Међутим, да би се преокренуо тренд високог увоза мора да постоји и врхунска маркетиншка стратегија која ће купцу јасно показати зашто је избор домаће воде најбоља одлука.

(БН) Фото: БН