Подаци из Домова здравља који пале све аларме у Српској

Привремена реорганизација рада појединих амбуланти породичне медицине у Дому здравља Бања Лука због годишњих одмора, одлазака љекара у пензију и упућивања на специјализације, поново је отворила питање хроничног недостатка доктора породичне медицине у Републици Српској, на који здравствене установе и струка упозоравају годинама.

Дом здравља Бања Лука саопћио је да ће измијењен режим рада у дијелу амбуланти трајати најкасније до 1. септембра, наглашавајући да доступност здравствене заштите грађанима неће бити угрожена.

Начелница Службе породичне медицине Дома здравља Бања Лука Анастасија Стокановић навела је да је током љетних мјесеци, због кориштења годишњих одмора, одлазака доктора у пензију и упућивања на специјализације, немогуће одржати досадашњи обим рада.

‘Ове организационе мјере имају за циљ да расположиви доктори буду равномјерно распоређени у мрежи од 33 амбуланте које покривају градска, приградска и сеоска подручја, како би се очувао континуитет здравствене заштите’, навела је Стокановић.

Истакла је да доктори породичне медицине раде под великим оптерећењем, често покривајући два или више тимова истовремено, уз велики број пацијената, обимну администрацију и отежан рад у електронском здравственом систему.

Пацијентима је препоручено да прије доласка у амбуланту контактирају тимску медицинску сестру, која ће их информисати о радном времену њихове или замјенске амбуланте, док ће распореди рада бити доступни и на улазима у амбуланте те на интернет страници Дома здравља.

Проблем недостатка кадра могао би додатно бити изражен у наредном периоду. Према подацима Дома здравља Бања Лука, ова установа ће до краја године остати без још 11 доктора породичне медицине због одласка у пензију, док би у наредне три године могла остати без додатна 22 специјалиста породичне медицине.

Истовремено, интересовање младих љекара за ову специјализацију је слабо. На посљедњем конкурсу било је расписано десет специјализација из породичне медицине, али се пријавило свега пет кандидата, док за специјализацију из ургентне медицине није пристигла ниједна пријава.

Декан Медицинског факултета Универзитета у Бањој Луци Ранко Шкрбић каже да млади доктори чешће бирају клиничке специјализације.

‘Све оно што је можда профитабилније, попут појединих клиничких специјалности, млади љекари радије бирају, док су мање заинтересовани за примарну здравствену заштиту. Ресорно министарство мора пронаћи начин да се тај проблем превазиђе, а Медицински факултет ће наставити да квалитетно припрема кадар који домови здравља упућују на специјализацију’, поручује Шкрбић.

Предсједник Струковног синдиката доктора медицине РС Јовица Мишић за Фену упозорава да се с истим проблемима већ суочавају и друге локалне заједнице.

‘Колико знам, и у Требињу једна амбуланта породичне медицине тренутно уопште не ради, па остали тимови преузимају њене пацијенте. То показује да ово није проблем само Бање Луке’, рекао је Мишић.  

Он сматра да млади љекари избјегавају породичну медицину прије свега због слабијег материјалног положаја у односу на болничке специјалисте.

‘Доктори породичне медицине имају најниже коефицијенте. Љекар који ради у болници или на клиничком центру има око 320 КМ већу почетну плату од доктора породичне медицине, па је сасвим разумљиво зашто млади бирају друге специјализације’, рекао је Мишић.

Оцијенио је да би држава требало да учини породичну и ургентну медицину атрактивнијим кроз веће плате или друге погодности, подсјећајући да су поједине европске земље, попут Румуније, успјеле вратити дио љекара који су радили у иностранству.

Мишић упозорава да здравствени систем нема дугорочну кадровску стратегију, због чега није могуће прецизно планирати потребе за љекарима.

‘Нама није потребна само реформа здравства, него нова здравствена политика. Породични љекар може ријешити око 80 одсто здравствених проблема, али данас нема довољно времена за превенцију јер је преоптерећен великим бројем пацијената и администрацијом’, рекао је Мишић.

Тако, како каже, породични љекар би, по нормативима, требало да у смјени има до 25 пацијената од којих би петоро долазило само на превентивне прегледе и консултације.

‘Међутим, наши љекари породичне медицине у смјени имају и по 80 пацијената и немају времена да се посвете. Зато пацијенти породичне амбуланте доживљавају као мјесто гдје само иду по упутницу за специјалисту’, објашњава Мишић.

Према његовим ријечима, улагање у примарну здравствену заштиту значи улагање у здравље становништва, али и у економију, јер квалитетна превенција смањује број боловања и потребу за скупљим болничким лијечењем.

Оцијенио је да је неопходно системски јачати породичну медицину како би се спријечио даљи одлазак љекара и осигурао квалитет здравствене заштите грађана у наредним годинама.

(Бука) Фото: Илустрација/АП