Аларм упаљен: Све већи број ученика напушта школу

 – Средњошколско образовање у Републици Српској суочава се с озбиљним изазовом. Све већи број ученика трајно напушта школске клупе и одриче се дипломе, чиме свјесно постају неквалификована радна снага.

Према званичним подацима Републичког завода за статистику, само у школској 2024/2025. години средње образовање је због лошег успјеха напустио 201 ученик, од чега 128 дјечака и 73 дјевојчице.

Криза система вриједности: Оцјена испред знања

Социолог Станислав Томић упозорава да је кључни проблем у дубоко нарушеном систему вриједности у којем се сналажљивост цијени више од стварног знања, док се у самом образовном процесу инсистира искључиво на формалним оцјенама.

„Ако видите да у животу лоше пролазе људи који нешто знају, а боље – условно речено – пролазе они који се не истичу знањем, онда је то лоша порука младим људима. Запитаће се зашто би се мучили годинама када виде да је неко ко није учио прошао много боље и стекао више. Нажалост, материјални статус је постао доминантно мјерило успјеха“, истиче Томић.

Он наглашава да реформа мора кренути од породице, али и из самог образовног система из којег је неопходно елиминисати формализам. Према његовим ријечима, приступ у којем је оцјена врховно мјерило ствара стрес и рани отпор према школи.

Између спорта, посла и недостатка подршке

Да лош успјех није једини разлог напуштања школовања, потврђује Александар Матић, директор Средње стручне школе „Јања“. Он објашњава да иза одлуке о напуштању школе често стоји сложен склоп животних околности.

Изостанак подршке: Недовољан ангажман и подршка родитеља у кључним моментима.

Преоптерећеност спортом: Притисак спортских клубова који од младих захтијевају интензивније тренинге које је тешко ускладити са школским обавезама.

Рано запослење: Покушај брзе зараде и улазак у послове на уштрб образовања.

„На тај начин улазимо у зачарани круг у којем ученици једноставно не могу да постигну и једно и друго“, појашњава Матић.

Повратак у клупе: Рад на црно више није опција

Ипак, у пракси се биљеже и позитивни примјери у којима се ученици након одређеног времена враћају у школске клупе и постижу чак и бољи успјех него раније.

Матић истиче да појачане инспекцијске контроле и сузбијање рада на црно директно утичу на свијест младих и њихових родитеља о важности формалног образовања.

„Многи ученици покушају да раде без дипломе, али како се врата за рад на црно затварају, они и њихови родитељи схватају да је диплома неопходна. Млади са средњошколском дипломом и потребним знањем могу пронаћи пристојне послове и у земљи и у иностранству, док је без завршене средње школе данас готово немогуће доћи до коректног запослења“, закључује Матић.

(БН) Фото: БН