Црвени, плави, жути и необојени Срби 

Мало шта у тој мјери разоткрива праву природу, боље рећи поганост режима Милорада Додика, као документ Додикове партије од 2. јула ове године.

Др Милан Благојевић

Ради се о документу Градског одбора СНСД-а Бања Лука, под насловом "Упутство за рад са бирачким списковима".

Овај документ је најбољи доказ погубности Додикове политике и његовог аутократског владања Републиком Српском у протеклих 20 година, владања које је за собом оставило пустош (на економском, финансијском, демографском, социјалном и сваком другом пољу), као и непријатељску подијељеност у српском народу. 

Упутство од 2. јула ове године је крунски доказ за такву подијељеност коју је међу Србима створио Додиков режим у протеклих 20 година.

Наиме, у Упутству се мјесним одборима и активистима СНСД-а наређују ове радње:

"Потребно је да све наше гласаче (на бирачким списковима које су већ добили) евидентирамо ЦРВЕНОМ бојом.

Лица за која поуздано знамо да гласају за опозицију и дјелују против нас ОБИЉЕЖАВАМО ПЛАВОМ БОЈОМ.

За лица за која знамо да припадају коалиционим партнерима користимо ЖУТУ БОЈУ.

Сви остали остају необојени (бијели)".

Дакле, Додиков СНСД овиме све Србе, а ми смо та критична маса из бирачког списка на који се односи Упутство, дијели на црвене (режиму одане), плаве (непријатеље режима), жуте и необојене Србе.

И тиме, иако тога можда нису свјесни, и Додик и његови егзекутори који су ову прљаву работу морали да одраде, оставише траг за историју, доказ колико су нас посвађали и непријатељски подијелили.

Осим тога, Упутство је и необориви доказ колико је Република Српска разорена као правна држава од стране владајућег режима, колико је све оно што пише у њеном Уставу, законима и другим прописима само мртво слово.

У Упутству се за оне необиљежене (бијеле) тражи од активиста (војника СНСД-а на терену) да их (те бијеле):

"достављају координатору рејона, а координатор исте доставља Тиму (преко директора институција и предузећа, Фонда ПИО, Фонда здравства, Пореске управе и сл)".

Из адресара наведених институција довољно је издвојити само двије - Пореску управу Републике Српске и Фонд за пензијско и инвалидско осигурање, да би се објаснио дебакл правне државе у Додиковом режиму.

Законом о републичкој управи прописано је (члан 8) да се дјелатност органа управе у Републици Српској (а то је и њена Пореска управа) заснива на политичкој неутралности, док је чланом 9. истог закона прописано да је забрањено политичко дјеловање политичких организација у органима управе.

Закон о државним службеницима прописује у члану 7. да су руководиоци органа управе и државни службеници у обављању својих послова дужни да не врше дискриминацију у односу на политичко увјерење човјека.

Међутим, ништа од ових и других обавеза не важи за владајући режим, његови припадници могу све (а њима се ништа не може), па и да оне који имају другачије политичко увјерење од њиховог обиљеже као бијеле, да се спискови тих "бијелих" затим доставе "преко директора институција", а једна од њих је Пореска управа Републике Српске.

Исто се односи и на Фонд ПИО као институцију Републике Српске, са истим задатком. Иако је у Етичком кодексу запослених у Фонду ПИО прописано (члан 2. тачка 8) да се запослени у Фонду ПИО (укључујући и директора Фонда) морају у вршењу својих послова  придржавати политичке неутралности.

Да све ово заиста важи, нити би могло писати оно што пише у Упутству из овог текста нити би се смјело радити по Упутству. Међутим, у стварности је Упутство јаче и од Устава, а камоли од закона и кодекса. И биће онако како хоће владајући режим, што је не само доказ његове поганости, него и пропасти у коју на овај начин, временски споро али сигурно, идемо ево већ 20 година.

Пише: Др Милан Благојевић