ИФИМЕС: Србија водећа економија Западног Балкана

Србија је током протекле деценије остварила један од најдинамичнијег економског раста међу државама Западног Балкана, чиме је учврстила позицију водеће регионалне економије према низу кључних развојних показатеља, оценио је Међународни институт за блискоисточне и балканске студије (ИФИМЕС) из Љубљане у најновијој анализи "У чему је тајна економског успона Србије?"

Како је оцењено, економски развој Србије не представља само питање националног просперитета, већ и важан фактор укупне стабилности, повезаности и економског напретка Западног Балкана.

Наглашава се да се кључ економског успона Србије огледа у комбинацији политичке стабилности, стратешког развојно-планског приступа, активне политике привлачења инвестиција, интензивних инфраструктурних улагања и континуираног унапређења животног стандарда грађана.

Последњих година, појашњава се, Србија остварује запажене економске резултате који привлаче пажњу међународних финансијских институција, инвеститора и економских аналитичара а који су резултат комбинације политичке стабилности, активне развојне политике, стратешких инфраструктурних улагања, успешне политике привлачења страних инвестиција, фискалне дисциплине и дугорочно дефинисане визије економског развоја.

Посебно се издваја континуирани раст просечне нето зараде, јер док је 2012. године просечна плата износила 366 евра, у марту 2026. године достигла је 1.036 евра, чиме је Србија по први пут премашила симболичну границу од 1.000 евра просечне плате и приближила се нивоу појединих држава чланица Европске уније.

Ту позицију потврђују и упоредни подаци, будући да је Србија по видини просечне плате прва међу земљама Западног Балкана, испред Црне Горе (1.027 евра), Босне и Херцеговине (859 е), Северне Македоније (785 евра) и Албаније (723 евра).

Један од најупечатљивијих показатеља економског напретка земље је податак да је укупан раст просечне плате од 2012. године чак 183 одсто.

Ипак, наводи се у анализи, раст плата сам по себи није довољан уколико није праћен растом продуктивности, а кључни изазов српског развојног модела више није искључиво динамика повећања зарада, већ способност економије да континуирано унапређује продуктивност, јача конкурентност домаћих компанија и омогућава њихово укључивање у ланце производње и услуга више додане вредности.

Један од кључних покретача таквог развоја представља успешна политика привлачења директних страних инвестиција, а ту се током последње деценије, Србија профилисала као једна од водећих инвестиционих дестинација у југоисточној Европи, захваљујући комбинацији политичке стабилности, повољног геостратешког положаја, квалификоване и конкурентне радне снаге и проактивне државне подршке инвеститорима.

Значајне инвестиције реализоване су у аутомобилској индустрији, информационим технологијама, енергетском сектору, инфраструктури, логистици и прерађивачкој индустрији, чиме су створени нови развојни капацитети и унапређена конкурентност националне економије, наводи Ифимес.

Наглашава се да је такав развојни модел омогућио отварање десетина хиљада нових радних места, снажан раст извоза, повећање буџетских прихода и јачање укупне економске отпорности Србије у условима све сложенијег међународног економског окружења.

Као други значајан стуб економског напретка Србије наводи се интензиван инфраструктурни развојни циклус, односно континуирана улагања у изградњу аутопутева, брзих саобраћајница, модернизацију железничких коридора, енергетску инфраструктуру и дигиталну трансформацију чиме су се створиле кључне претпоставке за одржив и дугорочан економски раст.

"У последњим годинама Србија је значајно унапредила своју саобраћајну и логистичку повезаност са суседним државама, регионалним тржиштима и Европском унијом, чиме је додатно ојачала своју позицију атрактивне дестинације за стране и домаће инвестиције. Савремена инфраструктура данас више није само питање економског развоја, већ представља и важан геополитички ресурс који директно утиче на конкурентност државе, привлачење капитала и њену улогу у регионалним повезивањима", истиче љубљански институт.

Подаци показују и континуирано повећање социјално-економских показатеља, односно да је просечна пензија порасла са 204 евра у 2012. години на 484 евра у априлу 2026. године, уз пројекције даљег раста до приближно 750 евра до краја 2030. године, а да је у истом периоду минимална нето зарада повећана са 153 на 541 евро, док су планови за наредни период усмерени према њеном даљем расту.

"Овакви показатељи указују да ефекти економског раста нису остали ограничени само на макроекономске параметре, већ су се поступно пренели и на шире друштвене слојеве кроз раст плата, пензија и минималних примања", наводи Ифимес.

Даље, наводи се и да је Србија током последње деценије развила развојни модел у којем држава има активну и стратешку улогу у усмеравању економских процеса, односно који настоји да успостави равнотежу између тржишне економије и активне улоге државе у усмеравању инвестиција, развоју инфраструктуре и дефинисању стратешких развојних приоритета.

Такав приступ омогућио је убрзану реализацију великих инфраструктурних и привредних пројеката, привлачење значајног инвестиционог капитала и ефикасније коришћење економских потенцијала земље.

Убрзани развој информационо-комуникационог и технолошког сектора

Посебан значај у трансформацији српске економије има убрзани развој информационо-комуникационог и технолошког (ИКТ) сектора - Србија данас располаже висококвалификованим људским капиталом у областима информационих технологија, математике, инжењерства, научноистраживачког рада и иновација, што представља једну од њених најважнијих развојних предности.

"Извоз ИТ услуга, који премашује две милијарде евра годишње, постао је један од најдинамичнијих и најбрже растућих сегмената националне економије, истовремено се профилишући као значајан извор високовредних прихода, технолошких иновација и међународне конкурентности Србије", наводи се у анализи.

Ифимес наглашава и да економски успон Србије има и ширу регионалну димензију, јер као највећа економија Западног Балкана, Србија има потенцијал да постане један од кључних покретача регионалне економске интеграције, инфраструктурног повезивања и одрживог развоја.

"Унапређење инфраструктурне повезаности Београда са Сарајевом, Загребом, Скопљем, Подгорицом, Тираном и другим регионалним центрима, које се налази међу приоритетима политике председника Србије Александра Вучића, може значајно да допринесе стварању интегрисаног регионалног тржишта. Такво тржиште, захваљујући својој величини, функционалној повезаности и развојним потенцијалима, било би знатно атрактивније за глобалне инвеститоре у поређењу са појединачним националним економијама Западног Балкана", наводи се у анализи.

Због свега тога економски развој Србије не представља само питање националног просперитета, већ и важан фактор укупне стабилности, повезаности и економског напретка Западног Балкана.

Изазови са којима се Србија суочава у великој мери ће одредити одрживост њеног будућег развојног модела, а међу најважнијим изазовима издвајају се негативни демографски трендови, одлазак младих и високообразованих кадрова, потреба за повећањем продуктивности, убрзавањем иновационих процеса и даљим јачањем домаће индустријске базе.

"Наредна фаза економског развоја захтеваће постепени прелазак са модела доминантно заснованог на инвестицијама и инфраструктурном развоју према моделу чији ће главни носиоци бити знање, истраживање, иновације и технолошка изврсност", пише у анализи.

Наглашава се да је Србија већ економски део Европске уније, а висок ниво интегрисаности у европске производне и логистичке ланце потврђује да је српска економија већ дубоко повезана са јединственим европским тржиштем.

ЕУ, додаје се, има изражен геостратешки интерес да убрза интеграцију Западног Балкана у условима промењене европске безбедносне архитектуре, појачане глобалне конкуренције и све интензивнијег геополитичког надметања великих сила, а у том контексту, Србија као водећа економија региона представља важан фактор економске стабилности, регионалне повезаности и дугорочне конкурентности европског тржишта.

"Успех европских интеграција Србије зависиће од способности да се постојећи висок ниво економске интеграције прати једнако одлучним политичким, правним и институционалним реформама. Паралелно с тим, ЕУ ће бити суочена с изазовом редефинисања политике проширења како би она боље одражавала стварни степен економске интегрисаности држава кандидата, уз доследно инсистирање на поштовању демократских вредности, владавине права и европских стандарда", закључује се у анализи.

(Еуронеwс) Фото: Тањуг