Три деценије од страдања Срба у Подрињу и Бирчу

Централна комеморација поводом страдања 3.267 Срба средњег Подриња и Бирча од 1992. до 1995. године биће одржана данас у Братунцу у присуству највиших званичника Републике Српске и Његове светости патријарха српског Порфирија.

Обиљежавању 34 године од злочина над Србима овог краја присуствоваће, између осталих, предсједник Републике Српске Синиша Каран, премијер Саво Минић и министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Радан Остојић.

Програм почиње Светом архијерејском литургијом коју ће у порти Цркве Успења Пресвете Богородице служити патријарх Порфирије.

Дочек патријарха Порфирија у порти братуначког храма планиран је у 9.00 часова, након чега ће услиједити Света архијерејска литургија.

Литургију ће служити патријарх Порфирије, уз саслужење Његовог високопреосвештенства митрополита дабробосанског Хризостома и више архијереја Српске парвославне цркве.

У 11.30 часова кренуће литија од Храма Успенија Пресвете Богородице до братуначког градског и војничког гробља.

У подне ће на гробљу у Братунцу бити служен парастос за убијене цивиле и војнике из средњег Подриња и Бирча, након чега је планирана бесједа патријарха Порфирија, те обраћање званичника Републике Српске и Србије.

Услиједиће полагање цвијећа и вијенаца код спомен-крста на братуначком гробљу.

Помен ће бити одат свим српским жртвама из средњег Подриња и Бирча у Одбрамбено-отаџбинском рату, а организује се поводом 34 године од великог страдања Срба на Петровдан 1992. године у селима око Сребренице и Братунца, када је убијено 69 војника и цивила, а заробљена 22 од којих нико није преживио.

Назив овогодишњег програма је "У Братунац се не зове, у Братунац се иде".

Муслиманске јединице из Сребренице су током Одбрамбено-отаџбинског рата најчешће нападале српска села на највеће православне празнике, а на Петровдан 1992. године извршиле су злочине у селима Залазје, Биљача, Сасе и Загони, гдје су убијали све што су стигли, пљачакали и палили српску имовину.

Тако су наставили реализацију плана континуираног етничког чишћења започетог у априлу те године, према којем су намјеравали да затру трагове постојања Срба на овим просторима, јер су, осим убијања и прогона цивилног становништва и уништавања имовине, уништавали и српска гробља и богомоље.

Муслиманске јединице су током цијеле 1992. године нападале српска села и убијале и уништавале све што је српско.

Да би заштитила српско становништво у средњем Подрињу од уништења, Војска Републике Српске у прољеће 1993. године покренула је контраофанзиву, али до ослобађања Сребренице тада није дошло због интервенције међународне заједнице која је ову, тада муслиманску, енклаву прогласила заштићеном демилитаризованом зоном УН.

Муслиманска команда припремала је акције и користећи заштиту међународних војних снага /Унпрофор/ организовала је нападе на српске положаје, посебно 1995. године када су јаке снаге из заштићене зоне кренуле у напад на команду Главног штаба Војске Републике Српске у Црној Ријеци код Хан Пијеска.

Тај напад је разбијен и убрзо је услиједило ослобађање Сребренице која улази у уставно-правни састав Републике Српске у јулу 1995. године. 

(Срна) Фото: Срна