Ширење депоније црвеног муља: Ко контролише ризике у случају хаварије?

На брани језера црвени муљ у Зворнику, које припада фабрици „Нова Алумина“, у току су радови на продужењу пластичног понтонског цјевовода за нових 200 метара.

Како је појаснио руководилац погона Припрема раствора Слободан Лазаревић, којем припада објекат бране црвеног муља, на тај начин омогућено је одлагање муља у дијелу језера гдје дубина течне фазе износи између четири и пет метара.

У Сектору производње глинице наводе да је овај пројекат резултат вишегодишњих активности усмјерених на повећање капацитета депоније и унапређење сигурности производног процеса.

„Пројектом транспорта отпадног муља преко понтонских цјевовода знатно смо повећали капацитет саме бране те створили услове за сигурнији рад фабрике у наредном периоду када је ријеч о депоновању чврсте фазе“, истичу у Сектору производње глинице.

Грађани нису упознати о могућим ризицима

Одборник у Скупштини града Зворник Младен Радовић каже за ЦАПИТАЛ да је већина грађана Зворника упозната са постојањем бране црвеног муља, која постоји већ четрдесет година, али да сматра да је мали број грађана упознат са евентуалним посљедицама које би могле настати у случају попуштања те бране.

„Опште је познато да су неке бране сличног карактера у свијету пукле и изазвале несагледиве еколошке катастрофе. Мишљења сам да би свако проширивање бране требало бити предмет јавне расправе. Међутим, код нас у Зворнику ни Скупштина града није упозната са тим корацима, што је свакако забрињавајуће“, сматра Радовић.

С друге стране, градоначелник Зворника Бојан Ивановић тврди да су сви радови на брани црвеног муља под контролом.

„Радови који се изводе у складу су са пројектном документацијом. Све што би могло угрожавати здравље становништва ми, као локална заједница, нећемо подржати, не само када је ријеч о овом пројекту, него и о било којем другом на подручју града Зворника“, рекао је Ивановић.

Жељко Видаковић, активиста из Подриња, сматра да би евентуално проширење капацитета фабричког језера требало да буде спроведено у потпуности транспарентно.

„Баш као што локална заједница у потпуности овиси о постојању те фабрике, тако и та фабрика овиси о локалној заједници, а кључ такве симбиозе су транспарентност, међусобно уважавање интереса обје стране и повјерење. Да би локално становништво могло имати повјерења у одлуке које доносе власници фабрике и менаџмент, прво се морају понудити јасни одговори у вези са акцидентима у ријекама Дрини и Сапни, као и у вези са честим аерозагађењем“, истиче Видаковић.

Додаје да би локално становништво морало бити у потпуности упознато са свим могућим посљедицама живота у близини бране црвеног муља, од здравствених ризика до угрожавања опште безбједности грађана у случају излијевања или пуцања бране.

Радовић: Економски интереси компаније стављени испред питања безбједности
У мађарском граду Ајки 2010. године излило се 700.000 кубних метара отровног хемијског отпада из творнице за прераду алуминијума. Несрећа се догодила након пуцања резервоара у постројењу Ајкаи Тимфолдгyар.

Управо то је оно чега се прибојавају и становници градова уз Дрину.

„Град Зворник је након рата имао велики прилив избјеглих лица из ФБиХ, те су на подручју низводно од бране након 1995. године формирана два насеља, Улице и Економија, са више хиљада становника. У случају поплавног таласа, становништво насеља Петковци, Грбавци, Цер, Јардан, Челопек, Каракај и Економија морало би бити превентивно заштићено и обезбијеђено од ризика“, сматра Видаковић.

Према његовим ријечима, брана црвеног муља спада у домен критичне инфраструктуре те као таква мора бити под константним надзором фабрике и надлежних безбједносних институција Републике Српске.

Како је казао Видаковић, власници Нове Алумине имају три важна задатка: периодичну едукацију становништва о ризицима, ново обиљежавање врха поплавног таласа на терену низводно од језера у складу са измијењеним капацитетима језера, те јасне и унапријед дефинисане протоколе понашања фабрике, цивилне заштите, болнице, полиције и војске у случају да дође до попуштања бране.

Одборник у Скупштини града Зворника Младен Радовић сматра да су економски интереси компаније посљедњих година стављени испред питања безбједности, заштите животне средине и квалитета живота становника.

„Откако сам одборник, генерални директор Радислав Филиповић само је једном присуствовао сједници Скупштине града. Том приликом презентовао је рад спалионице, односно енергане, док се о проширењу и надоградњи бране није говорило“, казао је Радовић.

Генералног директора Радислава Филиповића питали смо да ли ће уградњом нових цијеви ниво језера бити подигнут, за колико метара, те на којем нивоу се тренутно налази брана. Међутим, Филиповић није одговорио на наша питања.

Према јавно доступним подацима, максимална висина бране може досегнути 65 метара. Раније процјене зворничке Цивилне заштите говоре да би, уколико би дошло до попуштања бране црвеног муља, морало бити евакуисано око 5.000 људи, док би ријека Дрина и њене притоке биле у потпуности загађене за мање од три сата.

(<спан стyле="фонт-фамилy: 'ариал блацк', санс-сериф;"><стронг>Цапитал) Фото: Цапитал