Јесу ли Американци Додику обећали поништавање Шмитових одлука? Уставни суд Републике Српске је направио увод

Званичници ентитета Републике Српске све учесталије износе тезе о могућности враћања Милорада Додика у институције, односно опцију кандидовања на изборима у октобру, упркос пресуди Суда Босне и Херцеговине који му то брани.

Је ли то политичка реалност или не, у овом тренутку је тешко тврдити, али све учесталије дешавају се одређени кораци који би могли водити у том правцу. Мјесецима је познато да је нова америчка администрација "спустила лоптицу" у односу према Додику, прво укидањем санкција, али и другим потезима којима овај предсједник СНСД-а остаје у политичкој игри.

Прије свега, Додик никада није избрисан из регистра предсједника странке, иако према тумачењу судије Суда БиХ Сене Узуновић он према пресуди не може водити ни странку.

Али, Додик је потписао пријаву СНСД-а за учешће на изборима и Централна изборна комисија је то прихватила. Сада се намеће питање наредних потеза.

У дипломатским круговима у БиХ одавно се коментарише могућност да Додик ипак буде кандидат или за предсједника Републике Српске или за члана Предсједништва БиХ. А да би се то догодило, постоје политичке индикације и тумачења да би нови високи представник (који би требао бити именован крајем јуна, послије оставке Кристијана Шмита) могао поништити измјене Кривичног закона БиХ, по којем је Додик и осуђен, те би се у том случају отворио простор преиспитивања статуса Милорада Додика.

А као корак у том смјеру прије неколико дана повукао је Уставни суд Републике Српске, којег у потпуности контролише политика СНСД-а.

Уставни суд Републике Српске жестоко критиковао ОХР и Кристијана Шмита.

Наиме, споменути суд је објавио нешто што је названо обавијест и то у Службеном гласнику Републике Српске.

У том документу Уставни суд Републике Српске оспорава легитимитет и уставност дјеловања високог представника у БиХ, посебно кориштење бонских овласти, те критикује одлуке Уставног суда БиХ и Суда БиХ које су такво дјеловање прихватиле као законито.

Уставни суд Републике Српске тврди да је институција високог представника временом прерасла овлаштења које су јој дате Анексом 10 Дејтонског споразума те наводи да је високи представник постао институција која фактички учествује у законодавној, извршној и судској власти у БиХ.

Уставни суд Републике Српске посебно проблематизује статус Кристијана Шмита, наводећи да није именован потврдом Савјета безбједности УН-а. Као примјер наводи Шмитове измјене Кривичног закона БиХ из јула 2023. године којима је уведено кривично дјело непоштивања одлука високог представника.

Документ се директно реферише на пресуду Милораду Додику због непоштивања одлука високог представника, тврдећи да је Суд БиХ прихватио став да Шмит може наметати законе и да се они сматрају законима БиХ, што сматра спорним.

Затим, Уставни суд Републике Српске оптужује Уставни суд БиХ да је својим одлукама дао легалитет актима високог представника те да Уставни суд БиХ одбија преиспитивати да ли високи представник уопште има овлаштења да намеће законе, него оцјењује само њихов садржај.

У објављеном документу Уставни суд Републике Српске сматра да дјеловање високог представника нарушава владавину права, уставност и демократију те позива да се што прије прекине пракса наметања закона и одлука од стране ОХР-а.

Ово је заправо једна од најоштријих институционалних критика ОХР-а и Шмита коју је нека институција Републике Српске објавила у службеном документу посљедњих година. Управо оваква критика може послужити као увод у наредне кораке и коначни обрачун, не само са Шмитом, већ и његовим одлукама.

А да би се то догодило, Додик мора имати подршку међународне заједнице. Недеље пред нама ће открити шта је позадина оваквог приступа.

(<спан стyле="фонт-фамилy: 'ариал блацк', санс-сериф;"><стронг>Клиx)