Да ли постоје начини да се смањи инфлација у БиХ?

Централна банка БиХ процијенила је да ће стопа инфлације у овој години бити 4,7 одсто, што је посљедица појачаних инфлаторних притисака из међународног окружења, укључујући раст цијена енергената на свјетском тржишту и њихово преливање на раст домаћих цијена.

Стопа инфлације ревидирана навише

Како су навели из Централне банке БиХ, стопа инфлације ревидирана је навише у односу на претходне пројекције и због раста трошковних притисака у сектору услуга, раста цијена електричне енергије те плата.

"Пројекција раста економске активности у БиХ у овој години коригована је наниже, до нивоа од 1,9 одсто, због слабљења домаће и спољне потражње, која се одражава кроз личну потрошњу, инвестиције те увоз и извоз. Нагли раст цијена нафте и природног гаса, који је забиљежен од почетка марта, утиче на повећање трошкова производње и транспорта, што се рефлектује на пад профитабилности привредних субјеката и слабљење инвестиционе активности", појаснили су из Централне банке БиХ.

Скупљи енергенти

Додали су да скупљи енергенти смањују расположиви доходак домаћинстава, што доводи до слабије приватне потрошње, тако да се очекује спорија динамика економског раста у односу на претходне пројекције.

"У овом кругу ревидиране су макроекономске средњорочне пројекције, првенствено усљед глобалног енергетског шока изазваног ескалацијом сукоба на Блиском истоку", истакли су из Централне банке БиХ.

Федерација БиХ и Република Српска

Иначе, према подацима Федералног завода за статистику, у априлу ове године, у односу на исти мјесец претходне године, цијене су порасле за 6,6 одсто.

Завод за статистику Републике Српске објавио је да је годишња инфлација у Српској износила 6,8 одсто.

Поставља се питање, постоје ли начини да се инфлација смањи у Босни и Херцеговини, јер је у већини земаља Европе, али и окружења она нижа?

Мала отворена привреда

Марко Ђого, професор на Економском факултету Универзитета у Источном Сарајеву, рекао је за "Независне новине" да је БиХ средином и крајем деведесетих година прошлог вијека прихватила модел мале отворене привреде.

"При томе, нисмо нашли неке високотехнолошке привредне гране, како бисмо се укључили на свјетско тржиште кроз нуђење неке робе или услуга више додатне вриједности. Посљедица тога је да ми, заправо, скоро да ништа не можемо урадити ако не промијенимо цијели систем. Све то је некако урађено да је буквално минимална могућност домаћих власти да нешто пуно ураде.

Ипак, постоје двије ствари у оваквом систему које се могу урадити. Једна је популистичка мјера, као што је рађено, да се за одређен број основних животних намирница одреди нека максимална цијене у једном краћем до средњем периоду. Друга је раст плата, али то је мач са двије оштрице", објашњава Ђого.

Према његовим ријечима, прва опција јесте ограничавање марже, али није максималних цијена.

"Што се тиче друге опције, није проблем када расту цијене, ако плате расту подједнако или брже. Међутим, раст плата је додатни притисак за пораст инфлације. Осим овога, ми не можемо нешто посебно друго урадити, једино смањити порезе, али то се неће урадити, јер се јавни сектор и јавне услуге морају финансирати", нагласио је Ђого.

(Независне) Фото: БН