Др Благојевић: Пројекат из Загреба значи еутаназију Федерације БиХ

У петак 25. априла ове године у Загребу је одржан скуп на којем је представљена карта територијалне подјеле Босне и Херцеговине на четири јединице, од којих би једна била Република Српска, другу би чинила "хрватска република", трећу "бошњачко-муслиманска република", а четврта би био Брчко дистрикт.

Др Милан Благојевић

На карти представљеној у Загребу црвеном бојом је означена тзв. "Цроат Републиц" која би обухватала западну Херцеговину и простор око Мостара те издвојене просторе у средњој Босни и Посавини, све у оквиру садашње територије Федерације БиХ, док би преостали дио територије Федерације БиХ била тзв. "Босниак-Муслим Републиц", како су је назвали на карти.

Колико је све ово супротно важећем Уставу БиХ и Уставу Федерације БиХ и колико је правно немогуће да се све то изведе без измјене Устава БиХ и укидања постојећег Устава Федерације БиХ, говоре наредни редови.

Уставом БиХ је прописано (члан 1) да се БиХ састоји од два ентитета: Федерације БиХ и Републике Српске. Стога би пројекат представљен неки дан у Загребу значио замјену ове одредбе Устава БиХ неком другом, а то правно није могуће без промјене Устава БиХ.

Затим, у члану 4. Устава БиХ је прописано да се двије трећине делегата у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ бирају из Федерације БиХ, при чему пет хрватских делегата бирају хрватски, а пет бошњачких делегата бирају бошњачки делегати у Дому народа Парламента Федерације БиХ.

Устав БиХ такође прописује (члан 4) да се 28 посланика из Федерације БиХ у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ бирају са територије Федерације БиХ.

Стога је очигледно да се оно што је затражено у Загребу правно може извести само ако би се пристало на измјену и ових одредаба Устава БиХ.

Исто вриједи и за Предсједништво БиХ, јер Устав БиХ прописује (члан 5) да се бошњачки и хрватски члан Предсједништва бирају непосредно са територије Федерације БиХ, а не из онога што се хоће загребачким пројектом од неки дан. Исто вриједи и за онај дио члана 5. Устава БиХ којим је прописано да уколико хрватски или бошњачки члан Предсједништва БиХ стави вето на одлуку Предсједништва којом су прегласани, о томе одлучују хрватски, односно бошњачки делегати у Дому народа Парламента Федерације БиХ, а не у јединицама планираним пројектом из Загреба.

На исти начин стоје ствари и када је ријеч о избору судија из Федерације БиХ у Уставни суд БиХ. Наиме, члан 6. Устава БиХ прописује да четворо судија из Федерације БиХ у Уставном суду БиХ бира Представнички дом Парламента Федерације БиХ.

И чланови Управног одбора Централне банке БиХ су један Бошњак и један Хрват из Федерације БиХ, тако прописује Закон о Централној банци БиХ у складу са Уставом БиХ.

Према томе, све оно што је неки дан представљено у Загребу правно је немогуће провести без одговарајућих и то бројних измјена Устава БиХ (и Закона о Централној банци БиХ), којих неће бити ако их не прихвате сви у БиХ, не само хрватска и српска страна, већ и бошњачка страна. Сваки други подухват био би насиље над правом и државом.

То једнако, боље рећи још више, важи за Устав Федерације БиХ. Довољно је у том погледу навести само почетно поглавље тог устава. У члану 1. став 2. тог поглавља Устава Федерације БиХ је прописано да Бошњаци, Хрвати и Срби као конститутивни народи, заједно са осталима, и грађани Федерације БиХ, равноправно уређују Федерацију БиХ, дефинисану Анексом 2 Дејтонског споразума.

Одмах затим у члану 2. истог поглавља Устава Федерације БиХ је прописано да се Федерација БиХ састоји од федералних јединица (кантона).

Другим ријечима, Устав Федерације БиХ захтијева постојање ове федерације, као федерације кантона, тако да би реализација пројекта из Загреба значила укидање Федерације БиХ и њеног устава те након тога формирање на тој територији неких других политичко-територијалних цјелина.

Међутим, све то је немогуће без претходне својеврсне уставне еутаназије Федерације БиХ и Устава Федерације БиХ, што је правно немогуће без сагласности свих у Федерацији БиХ, то јест за тако нешто треба сагласност не само хрватске него и бошњачке и српске и грађанске стране, имајући у виду да је Уставом Федерације БиХ прописано да све те стране равноправно уређују Федерацију БиХ, што укључује и њено евентуално преуређење.

ПИше: Др Милан Благојевић 

Фото: ТрадФест/Иван Пепић