Аеродроми Републике Српске и прошлу годину завршили са губицима од скоро милион КМ

Аеродроми Републике Српске завршили су и прошлу годину са губицима од скоро милион марака, показује посљедњи финансијски извјештај овог предузећа. Сваке године биљеже све већи минус, па је прошлогодишњи за 146.000 марака већи од претходних. 

Популарне дестинације, повољне цијене летова, успјешно пословање, све то нема предузеће Аеродроми Републике Српске. Али, зато редовно мијења директоре, без обзира које су струке, и акумулира губитке. У прошлој години изгубили су близу милион марака, а ни финансијске ињекције Владе им нису помогле.

„Укупан губитак за текућу годину износи 993.987,00 КМ. Највеће учешће у укупним расходима чине трошкови бруто плата и трошкови амортизације. Најзначајнији приходи су приходи од услуга у земљи и иностранству и приходи од продаје робе.

Међутим, приходи Друштва нису у износу који би могли покрити настале расходе, па нам је потребна државна помоћ у виду субвенције. За 2025. годину субвенција је износила 2.600.000,00 КМ, у потпуности је реализована, али ни са овим износом помоћи Владе Републике Српске нисмо могли остварити позитиван резултат“, кажу из овог предузећа.

Странке постављају на позиције, странке разрјешавају, резултат не игра кључну улогу у јавним предузећима, а за лоше пословање нема одговорности. Уколико менаџмент фирме не остварује добар резултат, потребно је ангажовати консултате, стручњаке који би провјерили зашто се гомилају губици, али ми то не радимо, кажу економисти.

„Код нас се подразумева да је губитак норална ствар јавног предузећа. Пре свега што су, очигледно, људи који управљају таквом фирмом, предузећем, како год, постављени од стране политичких структура, друго – они не одговарају за пословање. Било би нормално ако имате власт, приватног власника, мешовитог власника, њега не интересује ко је на месту директора, него какве резултате даје.

То се зове корпоративно управљање у економији. Дакле да ли је то приватна фирма, акционарска, мешовита, банка, нема везе, њих интересује само резултат, нема резултата, нема директора“, истиче економиста Зоран Павловић.

Тузла, која је мањи град од Бањалуке, има већи аеродром и бољу повезаност за градовима Европе, каже народни посланик Бојан Кресојевић. Новац који се издваја за лобирање, требало би да се одрази на економију, али то у Српској није тако. 

„Троше се милиони марака на лобирање. Наиме прошле године 100 милиона марака је дато за лобирање и очекивали бисмо да ћемо имати неке нове летове, неке нове компаније, унапређење пословања јавог предузећа , међутим немамо. Ти милиони марака се користе за промовисање једне породице и једне странке, умјесто да не унапреди пословни амбијент и пословање јавног предузећа као што су аеродроми.

Аеродроми су предузеће од стратешког значаја, али се њима не управља од стратешког интереса за Републику Српску, већ од стратешког интереса за ову власт предвођену СНСД-ом“, каже Кресојевић.

Из овог предузећа најавили су да се ове године планирају задужити емисијом обвезница шест милиона марака како би вратили дуг Инвестиционо развојној банци за кредит који су добили прије 10 година и како би платили обавезе према добављачима.

Аеродроми РС накнадно су се огласили саопштењем у којем истичу:

"Очигледно је да се аеродром користи као средство политичких препирки, без стварног разумијевања његовог функционисања.

Колико су такве критике недосљедне показује и чињеница да је управо у периоду мандата Бојана Кресојевића на позицији градског менаџера, на приједлог одборника Уједињене Српске, усвојена одлука о додјели 200.000 КМ гранта подршке Аеродрому Бања Лука, која никада није исплаћена.

Ово најбоље говори о недосљедности и лицемјерству јер они који данас критикују, у тренутку када су имали прилику да помогну, нису реализовали ни већ усвојене мјере подршке."

Додају да Међународни аеродром Бања Лука финансијску подршку добија искључиво од Владе Републике Српске, док од Града Бања Лука упркос томе што сам град генерише значајне економске бенефите кроз туризам, трговину, транспорт и привреду не добија финансијску подршку, нити град учествује у субвенционисању авио-линија.

(БН) Фото: БН