Aerodromi Republike Srpske i prošlu godinu završili sa gubicima od skoro milion KM

Aerodromi Republike Srpske završili su i prošlu godinu sa gubicima od skoro milion maraka, pokazuje posljednji finansijski izvještaj ovog preduzeća. Svake godine bilježe sve veći minus, pa je prošlogodišnji za 146.000 maraka veći od prethodnih. 

Popularne destinacije, povoljne cijene letova, uspješno poslovanje, sve to nema preduzeće Aerodromi Republike Srpske. Ali, zato redovno mijenja direktore, bez obzira koje su struke, i akumulira gubitke. U prošloj godini izgubili su blizu milion maraka, a ni finansijske injekcije Vlade im nisu pomogle.

„Ukupan gubitak za tekuću godinu iznosi 993.987,00 KM. Najveće učešće u ukupnim rashodima čine troškovi bruto plata i troškovi amortizacije. Najznačajniji prihodi su prihodi od usluga u zemlji i inostranstvu i prihodi od prodaje robe.

Međutim, prihodi Društva nisu u iznosu koji bi mogli pokriti nastale rashode, pa nam je potrebna državna pomoć u vidu subvencije. Za 2025. godinu subvencija je iznosila 2.600.000,00 KM, u potpunosti je realizovana, ali ni sa ovim iznosom pomoći Vlade Republike Srpske nismo mogli ostvariti pozitivan rezultat“, kažu iz ovog preduzeća.

Stranke postavljaju na pozicije, stranke razrješavaju, rezultat ne igra ključnu ulogu u javnim preduzećima, a za loše poslovanje nema odgovornosti. Ukoliko menadžment firme ne ostvaruje dobar rezultat, potrebno je angažovati konsultate, stručnjake koji bi provjerili zašto se gomilaju gubici, ali mi to ne radimo, kažu ekonomisti.

„Kod nas se podrazumeva da je gubitak noralna stvar javnog preduzeća. Pre svega što su, očigledno, ljudi koji upravljaju takvom firmom, preduzećem, kako god, postavljeni od strane političkih struktura, drugo – oni ne odgovaraju za poslovanje. Bilo bi normalno ako imate vlast, privatnog vlasnika, mešovitog vlasnika, njega ne interesuje ko je na mestu direktora, nego kakve rezultate daje.

To se zove korporativno upravljanje u ekonomiji. Dakle da li je to privatna firma, akcionarska, mešovita, banka, nema veze, njih interesuje samo rezultat, nema rezultata, nema direktora“, ističe ekonomista Zoran Pavlović.

Tuzla, koja je manji grad od Banjaluke, ima veći aerodrom i bolju povezanost za gradovima Evrope, kaže narodni poslanik Bojan Kresojević. Novac koji se izdvaja za lobiranje, trebalo bi da se odrazi na ekonomiju, ali to u Srpskoj nije tako. 

„Troše se milioni maraka na lobiranje. Naime prošle godine 100 miliona maraka je dato za lobiranje i očekivali bismo da ćemo imati neke nove letove, neke nove kompanije, unapređenje poslovanja javog preduzeća , međutim nemamo. Ti milioni maraka se koriste za promovisanje jedne porodice i jedne stranke, umjesto da ne unapredi poslovni ambijent i poslovanje javnog preduzeća kao što su aerodromi.

Aerodromi su preduzeće od strateškog značaja, ali se njima ne upravlja od strateškog interesa za Republiku Srpsku, već od strateškog interesa za ovu vlast predvođenu SNSD-om“, kaže Kresojević.

Iz ovog preduzeća najavili su da se ove godine planiraju zadužiti emisijom obveznica šest miliona maraka kako bi vratili dug Investiciono razvojnoj banci za kredit koji su dobili prije 10 godina i kako bi platili obaveze prema dobavljačima.

Aerodromi RS naknadno su se oglasili saopštenjem u kojem ističu:

"Očigledno je da se aerodrom koristi kao sredstvo političkih prepirki, bez stvarnog razumijevanja njegovog funkcionisanja.

Koliko su takve kritike nedosljedne pokazuje i činjenica da je upravo u periodu mandata Bojana Kresojevića na poziciji gradskog menadžera, na prijedlog odbornika Ujedinjene Srpske, usvojena odluka o dodjeli 200.000 KM granta podrške Aerodromu Banja Luka, koja nikada nije isplaćena.

Ovo najbolje govori o nedosljednosti i licemjerstvu jer oni koji danas kritikuju, u trenutku kada su imali priliku da pomognu, nisu realizovali ni već usvojene mjere podrške."

Dodaju da Međunarodni aerodrom Banja Luka finansijsku podršku dobija isključivo od Vlade Republike Srpske, dok od Grada Banja Luka uprkos tome što sam grad generiše značajne ekonomske benefite kroz turizam, trgovinu, transport i privredu ne dobija finansijsku podršku, niti grad učestvuje u subvencionisanju avio-linija.

(BN) Foto: BN