Вјечито кашњење: Да ли ће БиХ остати без европских средстава?

Од 976 милиона евра, колико је БиХ добила из Реформске агенде ЕУ, 261 милион намијењен је за зелену транзицију, 223 милиона за развој приватног сектора, 234 милиона за развијање људског капитала, а 257 милиона за темељне системске реформе.

Расподјела по главним стубовима

- 261 милион евра – зелена транзиција

- 223 милиона евра – развој приватног сектора

- 234 милиона евра – развијање људског капитала

-  257 милиона евра – темељне системске реформе

Од ових 976 милиона, предвиђено је да 280 буде додијељено у виду грантова, а остатак кроз позајмице, и то 454 милиона из трезора ЕУ, 241 милион из фонда за западни Балкан.

Новац додијељен по ставкама

Према подацима које смо добили из Европске комисије, угрубо се може рећи да је за развој дигитализације ЕУ додијелила БиХ око 50 милиона евра, за сајбер безбједност око 20 милиона, док је за реформу тржишта додијељено око 55 милиона евра.

За декарбонизацију планирано је 73 милиона евра, а за енергетску ефикасност још око 47 милиона евра. Чак 200 милиона евра предвиђено је за реформе намијењене побољшању пословног окружења, а 15 милиона за реформу финансијског система. За образовање је планирано око 120 милиона евра, а око 69 милиона за реформу рада, док је 25 милиона одвојено за реформу система социјалне заштите.

За демократизацију планирано је око 22 милиона, а 55 милиона за реформу правосуђа. За борбу против корупције би било издвојено око 64 милиона евра, 41 милион за борбу против организованог криминала, а 44 милиона за темељна права. За визну политику и питања граница планирано је око 22 милиона евра.

БиХ тешко до новца

Међутим, због кашњења предавања листе реформи из агенде, као и спорости доношења закона на нивоу БиХ, већ сада постоји опасност да БиХ неће успјети повући овај новац. Коначни рок за имплементацију реформи је крај августа 2027, а БиХ још није ни почела, док су остале земље у региону већ готово годину дана у самом реформском процесу.

На примјер, из области енергетике, реформе су требале почети већ 2024. године, а БиХ ни до краја прошле године није ни започела свој дио посла. И примјену Трећег енергетског пакета требало је завршити до краја прошле године, а БиХ и у том послу знатно касни. БиХ је прошле године требало и да започне с дерегулацијом цијена енергената, посебно у области електричне енергије, што је осјетљива политичка тема коју је тешко очекивати да ће бити покренута у изборној години. БиХ је требало и да уведе тржишне принципе у продаји енергије, посебно када је ријеч о тржишту електричном енергијом прошле године, а ни то није остварено, иако је било одређеног помака.

ЕУ припрема извјештаје и контролу

Један од разлога што се бх. политичари нису превише узрујали што се с реформама касни је што је Комисија увела механизам строге контроле како се новац троши, а реформе примјењују.

Како је објашњено у документу, Комисија ће Европском парламенту и Савјету ЕУ подносити годишњи извјештај о напретку у остваривању циљева.

"Годишњи извјештај ће се такође бавити синергијама и комплементарностима Инструмента с другим програмима ЕУ, нарочито подршком обезбијеђеном на основу Уредбе (ЕУ) 2021/1529, с циљем избјегавања дуплицирања помоћи и двоструког финансирања. Годишњи извјештај биће допуњен презентацијама о стању спровођења Инструмента два пута годишње. Комисија ће годишњи извјештај достављати Одбору из члана 31 Уредбе (ЕУ) 2024/1449 и водиће, најмање два пута годишње, дијалог с надлежним одборима Европског парламента, према потреби", истакнуто је.

Такође је наглашено да ће бити оцјењиван и степен и квалитет спровођења свих реформи и инвестиција ради остваривања циљева утврђених у Реформској агенди.

"Корисник ће успоставити редовне и системске механизме праћења и извјештавања како би се информисало о напретку ка остваривању планираних резултата, укључујући разврставање података", наглашено је.

(Независне) Фото: БН