Vječito kašnjenje: Da li će BiH ostati bez evropskih sredstava?

Od 976 miliona evra, koliko je BiH dobila iz Reformske agende EU, 261 milion namijenjen je za zelenu tranziciju, 223 miliona za razvoj privatnog sektora, 234 miliona za razvijanje ljudskog kapitala, a 257 miliona za temeljne sistemske reforme.

Raspodjela po glavnim stubovima

- 261 milion evra – zelena tranzicija

- 223 miliona evra – razvoj privatnog sektora

- 234 miliona evra – razvijanje ljudskog kapitala

-  257 miliona evra – temeljne sistemske reforme

Od ovih 976 miliona, predviđeno je da 280 bude dodijeljeno u vidu grantova, a ostatak kroz pozajmice, i to 454 miliona iz trezora EU, 241 milion iz fonda za zapadni Balkan.

Novac dodijeljen po stavkama

Prema podacima koje smo dobili iz Evropske komisije, ugrubo se može reći da je za razvoj digitalizacije EU dodijelila BiH oko 50 miliona evra, za sajber bezbjednost oko 20 miliona, dok je za reformu tržišta dodijeljeno oko 55 miliona evra.

Za dekarbonizaciju planirano je 73 miliona evra, a za energetsku efikasnost još oko 47 miliona evra. Čak 200 miliona evra predviđeno je za reforme namijenjene poboljšanju poslovnog okruženja, a 15 miliona za reformu finansijskog sistema. Za obrazovanje je planirano oko 120 miliona evra, a oko 69 miliona za reformu rada, dok je 25 miliona odvojeno za reformu sistema socijalne zaštite.

Za demokratizaciju planirano je oko 22 miliona, a 55 miliona za reformu pravosuđa. Za borbu protiv korupcije bi bilo izdvojeno oko 64 miliona evra, 41 milion za borbu protiv organizovanog kriminala, a 44 miliona za temeljna prava. Za viznu politiku i pitanja granica planirano je oko 22 miliona evra.

BiH teško do novca

Međutim, zbog kašnjenja predavanja liste reformi iz agende, kao i sporosti donošenja zakona na nivou BiH, već sada postoji opasnost da BiH neće uspjeti povući ovaj novac. Konačni rok za implementaciju reformi je kraj avgusta 2027, a BiH još nije ni počela, dok su ostale zemlje u regionu već gotovo godinu dana u samom reformskom procesu.

Na primjer, iz oblasti energetike, reforme su trebale početi već 2024. godine, a BiH ni do kraja prošle godine nije ni započela svoj dio posla. I primjenu Trećeg energetskog paketa trebalo je završiti do kraja prošle godine, a BiH i u tom poslu znatno kasni. BiH je prošle godine trebalo i da započne s deregulacijom cijena energenata, posebno u oblasti električne energije, što je osjetljiva politička tema koju je teško očekivati da će biti pokrenuta u izbornoj godini. BiH je trebalo i da uvede tržišne principe u prodaji energije, posebno kada je riječ o tržištu električnom energijom prošle godine, a ni to nije ostvareno, iako je bilo određenog pomaka.

EU priprema izvještaje i kontrolu

Jedan od razloga što se bh. političari nisu previše uzrujali što se s reformama kasni je što je Komisija uvela mehanizam stroge kontrole kako se novac troši, a reforme primjenjuju.

Kako je objašnjeno u dokumentu, Komisija će Evropskom parlamentu i Savjetu EU podnositi godišnji izvještaj o napretku u ostvarivanju ciljeva.

"Godišnji izvještaj će se takođe baviti sinergijama i komplementarnostima Instrumenta s drugim programima EU, naročito podrškom obezbijeđenom na osnovu Uredbe (EU) 2021/1529, s ciljem izbjegavanja dupliciranja pomoći i dvostrukog finansiranja. Godišnji izvještaj biće dopunjen prezentacijama o stanju sprovođenja Instrumenta dva puta godišnje. Komisija će godišnji izvještaj dostavljati Odboru iz člana 31 Uredbe (EU) 2024/1449 i vodiće, najmanje dva puta godišnje, dijalog s nadležnim odborima Evropskog parlamenta, prema potrebi", istaknuto je.

Takođe je naglašeno da će biti ocjenjivan i stepen i kvalitet sprovođenja svih reformi i investicija radi ostvarivanja ciljeva utvrđenih u Reformskoj agendi.

"Korisnik će uspostaviti redovne i sistemske mehanizme praćenja i izvještavanja kako bi se informisalo o napretku ka ostvarivanju planiranih rezultata, uključujući razvrstavanje podataka", naglašeno je.

(Nezavisne) Foto: BN