Независно правосуђе кључ за борбу против корупције у БиХ

Комисија за борбу против корупције Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ угостила је на радном састанку у Сарајеву амбасадорицу Шведске у БиХ Хелену Лагерлöф, амбасадорицу Норвешке у БиХ Елсе Катхрине Биеринг и амбасадора Данске у БиХ Åгеа Сандала Мøллера.

Ријеч је о амбасадорима нордијских земаља које су водеће у свијету у борби против корупције и чији системи могу бити добар примјер другим земљама како се изборити с овом пошасти која је одавно захватила све поре бх. друштва

Састанак је био посвећен размјени искустава и изазовима у борби против корупције у БиХ, с посебним фокусом на улогу парламентарног надзора, правосуђа, медија и цивилног друштва.

Предсједник Комисије Бранислав Бореновић (ПДП) истакао је да је Комисија у овом мандату по први пут формирана као стално радно тијело Представничког дома, с јасним мандатом парламентарног надзора у складу са Законом о парламентарном надзору.

Како је навео, циљ Комисије је да кроз институционалне механизме подстакне борбу против корупције и унаприједи сарадњу с правосуђем, али и међународним институцијама.

'У двије године одржали смо 22 сједнице и организовали седам јавних саслушања, што је механизам који се раније готово није користио, а показао се као изузетно важан алат за отварање тема корупције', рекао је Бореновић.

Интерес за спречавање корупције кроз План раста

Амбасадорица Норвешке Елсе Катхрине Биеринг додатно је отворила питање сарадње Комисије с медијима и цивилним друштвом, док је амбасадор Данске Åге Сандал Мøллер питао како Комисија види имплементацију антикорупцијских обавеза из Плана раста ЕУ.

Одговарајући на то, Бореновић је нагласио да је неопходан снажан мониторинг европских институција над трошењем средстава.

'Европске институције морају имати јасну слику како се троши новац пореских обвезника. Нажалост, вјерујемо да ће европски мониторинг бити ефикаснији од домаћих институција', рекао је.

Одговарајући на питање о медијима и њиховој сарадњи с Комисијом, Бореновић је указало на парадокс да јавни сервис у Републике Српске, готово уопште не прати рад Комисије, док независни медији показују већи интерес.

Посебно је истакао питање изборне корупције као темеља свих других облика корупције.

Бореновић је госте упознао и с тим да су он и Грковић међу посланицима опозиције из Републике Српске, који су у Представничком дому упутили у процедуру ригорозан  Закон о Високом судском и тужилачком савјету (ВСТВ), јер сматрају да је правосудном систему у БиХ потребна 'шок-терапија'.

'Три године смо чекали да власт предложи и усвоји закон о ВСТВ-у, али се то није догодило. Због тога смо, трагајући за рјешењем, предложили закон који сматрамо озбиљним и у великој мјери усклађеним с оним што су раније усагласили Министарство правде БиХ и сам ВСТС. Ово радимо због будућности ове земље', рекао је Бореновић.

Он је навео да су због тога суочени с отвореним незадовољством појединаца из ВСТС-а управо зато што је предложен закон чија проведба би довела до тога да су се енки препознали да више не би били у ВСТС-у.

'Разлике у односу на претходна рјешења нису велике, али су суштинске. Предложили смо да мандат чланова ВСТС-а траје пет година, без могућности узастопног другог мандата. Сматрамо да десет година боравка у ВСТВ-у ствара простор за кланове и затворене кругове моћи. Један мандат је сасвим довољан', истакао је.

Као посебно проблематично питање, Бореновић је издвојио провјеру имовине и интегритета чланова ВСТС-а.

'Јасно смо предложили да нико не може бити именован нити сједити у ВСТВ-у док не прође комплетну провјеру,  од поријекла имовине до свих елемената које подразумијева перманентни веттинг. Ако ми као изабрани званичници сваке године попуњавамо имовинске картоне, не видим ниједан разлог да то не раде и чланови ВСТС-а', рекао је.

Додао је да је неприхватљиво да особе које нису прошле провјере буду именоване у најважније правосудно тијело у земљи.

'Управо ту видимо највећи отпор и страх од законских рјешења која су потпуно у складу с европским стандардима“' казао је.

Бореновић је поручио да нема проблем с тим да чланови ВСТС-а имају веће плате и снажне институционалне гаранције, али да имовина мора бити објашњива.

 'Ако је неко зарадио 200.000 евра, а данас има имовину вриједну два милиона и притом одбија да попуни имовински картон, онда ту нешто очигледно није у реду', закључио је Бореновић.

Састанак је закључен поруком о потреби јачања сарадње Комисије за борбу против корупције с тијелима у нордијским земљама, те размјени најбољих парламентарних пракси у борби против корупције.

(Рапорт)