Вишеград: Велике количине отпада у Дринском језеру

Вишегодишњи, а заправо вишедеценијски проблем плутајућег отпада у Вишеграду и ове године кулминира сликама које се изнова понављају.

Ријека Дрина, умјесто симбола природне љепоте и туристичког потенцијала, све више поприма обрисе највеће отворене депоније у регији.

Огромне количине отпада које су се посљедњих дана нагомилале на Дринском језеру још једном су оголиле потпуни изостанак системског рјешења и политичке одговорности надлежних институција.

На овај проблем годинама упозорава Дејан Фуртула, активиста из Вишеграда и члан Еко центра, који истиче да се упркос бројним обећањима, најавама и повременим "ватрогасним" интервенцијама, суштински не мијења ништа.

Зашто изостају системска рјешења?

"Вишегодишњи проблем плутајућег отпада јасно показује потпуни изостанак политичке воље и одговорности свих нивоа власти у Републици Српској и Босни и Херцеговини. Отпад сваке године поново долази, а системско рјешење не постоји", упозорава Фуртула.

Према његовим ријечима, количине отпада које су ове године стигле у Вишеград потврђују да институције нису урадиле апсолутно ништа како би проблем трајно ријешиле.

Изузетак је, како наводи, само 2022. година, када су забиљежене још веће количине смећа, док се у свим осталим годинама проблем понавља у нешто мањем, али и даље алармантном обиму.

"То јасно говори да су досадашње мјере биле искључиво козметичке, ако су уопште и постојале", истиче Фуртула.

"Обраћали смо се свим надлежним институцијама у Републици Српској, позивајући их да подрже пројекат од јавног интереса. Ниједна није показала спремност да преузме одговорност, иако се ради о проблему који директно угрожава животну средину, туризам, здравље људи и међународни углед ове земље", каже Фуртула.

Смеће из три државе

Цијена тог институционалног немара, додаје, данас је више него видљива, отпад је и даље ту, ријека је и даље талац нечињења, а грађани Вишеграда поново су препуштени сами себи.

Проблем плутајућег отпада додатно компликује његова прекогранична димензија.

Огромне количине смећа у Дринско језеро не долазе само из околних градова, већ се ријеком Лим слијевају из Србије, док Дрином пристижу и из Црне Горе.

Упркос томе, изостаје озбиљна регионална сарадња и координација, без које трајно рјешење није могуће.

"Плутајући отпад у Вишеграду одавно није само еколошки, већ прије свега политички проблем. Док год надлежни буду бјежали од одговорности и пребацивали кривицу са једног нивоа власти на други, овај проблем ће се из године у годину понављати", поручује Фуртула.

Док институције шуте или реагују тек када слике отпада преплаве јавност, Дрина се постепено претвара у симбол системског неуспјеха, ријеку која умјесто живота носи смеће, а умјесто рјешења, гомила питања без одговора.

(Клиx)