Преломна година за БиХ: Спрема се одлука о литијуму

Босна и Херцеговина би у 2026. години могла ући у потпуно нову економску и политичку фазу, јер се управо ове године очекују кључне одлуке о експлоатацији литијума на подручју Мајевице, једног од највећих потврђених налазишта овог стратешког минерала у Европи.

Ријеч је о пројекту који се већ сада описује као вриједан више милијарди евра, али који истовремено изазива снажне подјеле у јавности – од ентузијазма власти и инвеститора до отвореног противљења еколошких организација и дијела локалног становништва.

Литијум с Мајевице – шта се тачно планира

Истраживања на подручју Лопара, на планини Мајевици, показала су изузетно богат минерални потенцијал. Према доступним процјенама, на овом локалитету се налази:

- око 1,5 милиона тона еквивалента литијум-карбоната

- око 14 милиона тона борне киселине

- 35 милиона тона калијума

- те 94 милиона тона магнезијум-сулфата

Укупна вриједност ових сировина процјењује се на више милијарди евра, због чега се пројекат сматра једним од најзначајнијих рударских подухвата у овом дијелу Европе.

Ко тражи концесију и гдје је запело

Захтјев за додјелу концесије поднијела је Арцоре АГ, швајцарска компанија која је годинама водила истражне радове путем своје локалне фирме Арцоре улагања д.о.о.

Међутим, како је Министарство енергетике и рударства Републике Српске потврдило за БизнисИнфо.ба ове седмице, одлука о додјели концесије још није донесена.

– Влада Републике Српске још није донијела одлуку по питању поднесеног захтјева за додјелу концесије, нити је ово питање разматрано у било ком облику – навели су из Министарства за БизнисИнфо.ба.

Незванично, БизнисИнфо.ба сазнаје да би се одлука могла донијети у наредним мјесецима, што би 2026. годину могло учинити пресудном за судбину пројекта.

Подсјетимо, недавним измјенама Закона о геолошким истраживањима Републике Српске ограничена је улога локалних заједница у поступку одлучивања, док је одлучујућа надлежност пребачена на ентитетски ниво.

Стога је простор за дјеловање противника оваквих одлука знатно сужен, будући да је њихов највећи утицај до сада био управо на локалном нивоу.

Почетак експлоатације већ најављен за крај 2026.

Иако концесија још није одобрена, инвеститори већ говоре о почетку комерцијалне експлоатације крајем 2026. године, уз улагања од неколико стотина милиона евра у првој фази.

Планирано је да се сировина из Лопара транспортује на прераду у Њемачку, гдје би се производио литијум-хидроксид намијењен европској аутомобилској индустрији.

У том ланцу кључну улогу има партнерство Арцореа с компанијом Роцк Тецх Литхиум, која већ развија погоне за прераду литијума у Њемачкој.

Швајцарска фирма и Мађарска – ко шта ради

Важан дио приче је и улога Мађарске. Ријеч је о истом пројекту с јасно подијељеним улогама:

- Арцоре АГ (Швицарска) – носилац истраживања, технологије и формалног захтјева за концесију;

- Мађарска – главни финансијски и политички партнер, кроз државне фондове и банке;

- Европска аутоиндустрија – крајњи корисник литијума, преко Њемачке и Мађарске.

Мађарска влада планира уложити око 500 милиона евра током 2026. године у минерални сектор Републике Српске, у оквиру шире стратегије премијера Виктор Орбан да Мађарску претвори у европско средиште производње батерија.

Овај ангажман дио је и ширег политичког споразума Будимпеште и власти Републике Српске.

Еколошки отпор и страхови

Паралелно с економским амбицијама, пројекат се суочава с јаким еколошким отпором. Грађани Лопара, али и шире регије, страхују од загађења подземних вода, употребе сумпорне киселине у процесу прераде, дугорочног уништавања природе Мајевице.

Еколошке организације већ су најавиле даљње протесте и правне битке, упозоравајући на искуства из Србије, гдје је пројекат Рио Тинта у долини Јадра обустављен управо због еколошких разлога.

Година одлуке

Иако власти овај пројекат описују као “историјску развојну шансу”, јасно је да се БиХ налази пред једном од најважнијих одлука у новијој економској историји.

Хоће ли литијум с Мајевице постати темељ новог индустријског развоја или симбол пропуштене прилике и еколошког ризика – одговор би могао стићи већ у наредним мјесецима.

(Бизнисинфо) Фото: БН