Бањалука: Експанзија станоградње, граде се луксузни објекти

Експанзија станоградње у највећем граду Републике Српске у посљедњих неколико година попримила је толике размјере да је у сваком тренутку отворено између 90 и 110 градилишта.

Према ријечима секретара Удружења грађевинарства и индустрије грађевинског материјала у Привредној комори Републике Српске Милета Петровића, у Бањалуци се данас гради преко стотину стамбено-пословних објеката и то је тренд који траје већ три или четири године.

“Према нашој евиденцији за коју морам рећи да није сто одсто прецизна, тренутно се гради преко 100 објеката високоградње. У питању су стамбено-пословни објекти. У посљедње три-четири године, од када је кренула експанзија градње, увијек се гради од 90 до 110 пословно-стамбених објеката“, каже Петровић за ЦАПИТАЛ.

Занимљиво је, каже Петровић, да се сада гради много више луксузних објеката него што је то раније био случај.

“То су објекти у којима се у завршном процесу користе луксузни материјали, гдје се испуњавају изричите жеље купаца, који осим функционалности желе да уложе и у спољашњи изглед“, објаснио је Петровић.

На питање како ови захтјеви утичу на цијену квадрата, каже да су свјесни да он никада није био скупљи, без обзира да ли је центар или периферија, али да се мора узети у обзир и то да су луксузне локације ових дана изузетне.

Осим тога, каже Петровић, раст цијене квадрата прате и поскупљења свих радова у изградњи.

“Слажем се да имамо највишу цијену квадрата до сада, али ни локације нису биле никада боље. Поскупјеле су и грађевинске дозволе, рента за уређење градског грађевинског земљишта, извођачки радови и материјали, пројектанти и израда пројектно техничке документације. Морамо знати да ниједном инвеститору није циљ да не прода свој стан и да на основу свих улазних параметара формира се цијена. Наравно, и сам инвеститор мора да узме своју зараду. Велики су ризици и ради се о огромном новцу и кроз то долазимо до математике“, каже Петровић.

Истиче да и даље постоји велика тражња станова, а она је та која даје завршну ријеч за цијену квадрата.

“Најскупљи квадрат у центру у луксузним објектима цијене досежу и до 6.000 КМ, али то су појединачни случајеви и они нису параметар. Не можемо рећи да је квадрат толико, али може се рећи да је у центру 4.500 КМ до 5.000 КМ. Тамо гдје купци имају изричите жеље како да се шта уради, гдје траже скупље материјале или посебне захтјеве, сигурно је квадрат скупљи и платиће и задовољство што ће живјети у центру“, рекао је Петровић.

(Цапитал) Фото: БН