43 км аутопута Бањалука - Приједор 2,5 милијарди КМ, један км 58 милиона КМ?!

Кинеска компанија Схандонг Хи-Спеед Интернатионал затражила је повећање од око 90 милиона еура за изградњу аутопута Бања Лука–Приједор, што је Влада одобрила.

Уговор за изградњу пута потписан је још 2018. године, а пројекат се крије од очију јавности.

Цијена изградње аутопута са планираних 297 милиона порасла је на чак 388 милиона еура, што значи да ће сваки километар планираног пута сада коштати скоро 9,7 милиона еура. Од ових цифри сваком човјеку се заврти у глави, али то је тек почетак трошкова, слиједи наплата путарине.

„Додатно ће кинеска компанија наплаћивати 30 година и то је загарантованих 30 милиона еура, што укупно износи 2,5 милијарди КМ. То је по километру аутопута 58 милиона КМ. Шта се све могло урадити за 58 милиона марака?

Могао се ријешити проблем родитеља његоватеља,  било би могуће обезбиједити субвенције за продужени боравак и још би остало више од 40 милиона марака, а то је само један километар аутопута, што значи да је у Републици Српској најуносније градити аутопутеве.

И оно што је посебно значајно нагласити јесте да уговор са кинеском компанијом практично никада није објављен, и онда када је суд наложио да се објави овај уговор, објављен је само текстуални дио, без финансијске суштине“, каже Бојан Кресојевић из Покрета сигурна Српска.

Уговор о изградњи објелодањен је тек након тужбе Центра за животну средину, али без финансијског дијела. Због скривања информација на овај начин, невладина организација Транспаренси интернешнел покренула је и добила више судских спорова портив ресорног министарства, али и поред бројних судских пресуда, Влада и даље наставља да скрива информације. 

„Накнадно је вриједност пројекта повећана  а оно што је најважније и због чега ми тражимо тај финансијски модел јесте да се види на шта се обавезала Влада Републике Српске. Званично немамо информације, али према писању медија која нису демантована, Влада се обавезала гарантовати исплативост пројекта односно да ће из буџета надомјестити дио средстава уколико наплата путарине не буде довољна и ми не знамо званично који је то износ и да ли су рађене измјене у складу с овим повећањем вриједности инвестиција“, навели су из ове организације. 

Када се анализирају сви трошкови изградње овог аутопута, прво питање које се намеће јесте – колико је овај пројекат користан, односно исплатив. 

„Ми смо паралелно тражили и студију економске исплативости, која треба да појасни зашто се ушло у овакав аранжман, који је поприлично неповољан за Републику Српску, за финансије Републике Српске и за грађамне, јер сви знамо да када Влада направи грешку у процјени или потпише птетен уговор, ко плаћа и ко испашта – грађани, не Влада.“, кажу из Центра за животну средину. 
Радови су званично почели у новембру 2021. године. Тада је најављено да ће аутопут бити завршен у року од три године. Аутопут још није завршен.

(БН) Фото: БН