ЕУ наплаћује пенале за прљаву енергију, власти не реагују

–  Европска унија је од 1. јануара ове године почела наплаћивати пенале за “прљаву енергију” на производе из БиХ, али и осталих земаља које нису чланице ЕУ, што би, сматрају стручњаци, могло довести до нових поскупљења, али домаће власти то очигледно не дотиче, па још увијек нико није понудио конкретне мјере нити се оглашавао о начинима на које би могли помоћи привредницима.

Конкренто, од почетка ове године у БиХ је почела примјена Механизма за прилагођавање угљеника на граници (ЦБАМ), а према ријечима стручњака то би свакако могло смањити конкурентност домаћих компанија које извозе у ЕУ, али и довести до отпуштања, смањења плата, али и поскупљења.

Поједностављено речено, ово значи да ЕУ уводи царину на ЦО2 за робу која долази из земаља ван ЕУ, ако је произведена уз пуно загађење.

Ово се, за сада односи на предузећа која се баве производњом цемента, жељеза и челика, алуминија, ђубрива, електричне енергије и водоника, а касније ће се ширити и на друге секторе.

Економиста Адмир Чавалић истиче да примјена ЦБАМ-а очекивано највећи утицај има на извознике из БиХ који се нису успјели организовати у прелазном периоду да пређу на алтернативне, енергетски прихватљиве изворе при основном базном креирању властитог производа.

„То значи у завршници за извозни сектор БиХ, мању конкурентност производа који иду према ЕУ, што је забрињавајуће ако узмемо у обзир да се 70 одсто спољно- трговинске размјене веже за ЕУ“, казао је Чавалић за ЦАПИТАЛ.

Додаје да ово значи повећање трансакционих трошкова,  транспортних трошкова, административних трошкова и генерално административних послова везаних за извоз.

„Све то у коначници поскупљује цијене и зато су мање конкуренти наши производи на ЕУ тржишту. То за посљедицу може имати слабији индустријски раст, пад извоза, проблеме са извозом и свакако то се онда рефлектује на домаћу привреду да може доћи до пада запослености у тим секторима , мањег раста плата и слично“, нагласио је Чавалић.

Сматра да ће примјена ЦБАМ-а свакако имати утицаја да се ради енергетска и зелена трансформација, а, како каже, сам ЦБАМ као систем даје подстицаје за промјену понашања компанија на начин да врше потпуну трансформацију властитих пословних модела у смислу зелене транзиције.

Наводи да ће се прилагођавање вршити на начин да се више инвестира у одговарајућу технологију.

„Оно што највише треба да брине јесте пад конкурентности компанија које се нису на вријеме прилагодиле“, упозорио је он.

Економиста Игор Гавран појашњава да ЦБАМ, прије свега, погађа извознике у одређеним секторима и њима умањује конкурентност.

„Уколико су имали довољно висок профит раније да могу умањити извозне цијене до те мјере да им то умањење компензира нову накнаду или њихови увозници имају довољно разлога да преферирају бас њихове производе да учине исто са својим профитом, коначни ефекат би био тек смањење њиховог профита и не би требало бити других ефеката“, каже Гавран за ЦАПИТАЛ.

С друге стране, како додаје, то је мало вјероватно за све и изгледније је да бар неки у овом случају морају смањити цијене испод прихватљивог нивоа односно остваривати губитак на извозу или ће морати престати с извозом у ЕУ јер им цијене више неће бити конкурентне.

 „Ако пронађу алтернативно тржиште изван ЕУ, то може бит рјешење, али опет није вјероватно за све. Они који истовремено продају своје производе и на домаћем тржишту ће вјероватно повећати цијене за домаће купце, уколико им конкуренција дозволи, што би на крају могли осјетити и крајњи купци“, сматра Гавран.

Истиче да је могуће рјешење и прелазак на снабдијевање електричном енергијом из извора који се сматрају обновљивим.

„Тако је могуће ослободити се дјелимично или потпуно плаћања таксе. Ако ништа од овога није могуће и извозници немају начина да премосте ове притиске за смањење цијена и почну остваривати губитке, онда би најтеже ефекте могли осјетити њихови радници и њихове породице уколико дође до отпуштања или смањења плата“, рекао је Гавран.

СКОКО: НЕ ОЧЕКУЈЕМ ПОСКУПЉЕЊА У ОВОЈ ГОДИНИ

Директор Рудника и термоелектране (РиТЕ) Гацко Максим Скоко казао је за ЦАПИТАЛ да у 2026. години не очекује поскупљења јер је то још увијек година прилагођавања ЦБАМ-у, те да пуна имплементација почиње тек 2027. године.

„Од изузетне важности је да доносиоци одлука, законодавци, министарства, парламенти донесу одговарајуће одлуке које се тичу домаћег система за трговину емисијама такозваног ИТС система преко којег би се омогућило да све таксе не иду према Бриселу, него да остану унутар државе да би се из тих средстава могле финансирати активности које подразумијевају транзицију“, изјавио је Скоко.

Додао је да се не може нагло прећи на овај систем и да цијели тај процес подразумијева једну добро осмишљену политику од стране доносилаца одлука.

„У 2026. години не би требало доћи до поскупљења јер је ово година обавеза неког суштинског карактера, она је у ствари нека прекретница да би се у 2027. години ушло са пуном имплементацијом“, закључио је Скоко.

(<стронг>Цапитал) Фото: Цапитал