Није шија него врат: Директорске плате са три скочиле на 3,5 хиљаде КМ

Док јавна предузећа у Републици Српској тону у милионске дугове, Влада је одлучила да подигне праг директорских плата на 3.500 марака. Док премијер Саво Минић тврди да је ријеч само о "техничкој промјени лимита", борци и опозиција поручују да је у Српској неуспјех постао најпрофитабилније занимање.

Влада Републике Српске увела је нове лимите за плате директора јавних предузећа. Док јавни сектор биљежи стотине милиона марака дуга, премијер Саво Минић потписао је одлуку којом се плата руководилаца губиташа повећава на три и по хиљаде марака.

Опозиција и економисти упозоравају: умјесто одговорности за хаос и криминал, власт је изабрала да награди послушне кадрове новцем грађана.

Док јавна предузећа тону у дугове, умјесто обећане одговорности за хаос и, како је из врха власти раније речено, "организовану банду" у Шумама, Влада доноси закључак: горњи лимит плате директора иде до 3.500 КМ, а извршних директора до 3.000.

Посланик СДС-а у Народној скупштини Републике Српске, Томица Стојановић, истиче да власт оваквим потезима директно мотивише нестручне кадрове на корупцију.

"Власт их мотивише да се слободно могу бавити криминалом и корупцијом, јер чак и кад се на то укаже, све прође некажњено и замаскира се. Јавна предузећа су данас више урушена него у рату. Од 220 предузећа, мислим да само два или три раде позитивно", наглашава Стојановић.

Ово повећање је, према оцјени опозиције, награда без покрића. Славиша Марковић, посланик ПДП-а, подсјећа на фрапантне цифре губитака које руководиоци остављају иза себе.

"Дуг Жељезница је 334 милиона, дуг Фонда здравства 220 милиона, а Електропривреда банкама дугује преко 150 милиона марака. Упркос губицима у Шумама и Електропривреди, Влада је одлучила да директоре додатно стимулише, док питање одговорности нико не поставља", каже Марковић.

С друге стране, предсједник Владе Републике Српске Саво Минић одбацује оптужбе медија и јавности. Он тврди да је ријеч о одлуци из 2014. године и да промјена "плафона" плате не значи нужно и веће исплате.

"Медији пишу као да смо повећали плате директорима и губиташима – нисмо. То је одлука из 2014. године, само је промијењен лимит са 3 на 3,5 хиљаде, а то уопште не подразумијева било какво повећање", категоричан је Минић.

Међутим, објашњења премијера мало значе онима који су стварали Републику Српску. Контраст између 500 марака, за колико је подигнут директорски лимит, и једне марке, колико износи повећање борачког додатка, изазвао је огорчење.

Радослав Боровчанин, потпредсједник ГБО Бијељина, каже да борци добијају само обећања пред изборе. "Директори који су упропастили предузећа имаће повећање од 500 марака, док борци чекају ту једну марку. Опет ћемо пред изборе слушати иста обећања", поручује Боровчанин.

Марковић додаје да је ово најбољи показатељ односа власти према грађанима: "За борце једна марка, за пензионере 20, а за директоре 500 марака мјесечно."

Економисти упозоравају да би у приватном сектору овакви резултати водили ка моменталним отказима, а не повишицама.

"У приватним предузећима би ови директори прво имали смањење плата, а затим би били отпуштени. У јавним предузећима имамо награде, што је потпуни парадокс", закључује економиста Миленко Станић.

Док Влада тврди да је подигла само лимит, стварност на терену показује да се простор за веће исплате без резултата широм отвара.

Дугови остају, одговорност изостаје, а рачун, као и до сада, платиће грађани.

(БН) Фото: Срна