Инфлација нижа - Има ли наде да ћемо осјетити олакшање у 2026.?

Према прогнозама Централне банке БиХ, у првом кварталу ове године укупна инфлација би требало да износи 3,8 одсто, што је бољи резултат него у задњем кварталу претходне године, када је била 4,2 одсто.

Ипак, да ли то значи да БиХ очекује боља година од претходне када је у питању инфлација?

У саопштењу Централне банке БиХ, процјена је да је раст реалне економске активности у трећем кварталу претходне године 1,9 одсто, што је готово идентично процјени из септембра када је била два одсто.

"Прелиминарна процјена годишње стопе раста реалног БДП-а за задњи квартал текуће године износи 2,1% и темељи се првенствено на активностима у сектору услуга, уз ограничен допринос производних дјелатности. У четвртом кварталу 2025. укупну инфлацију процјењујемо на 4,2%, а темељну инфлацију на  4,3%. Укупна инфлација благо је ревидирана навише (0,3 процентних поена) у односу на брзе процјене из септембра, због снажног раста цијена хране, те режијских трошкова првенствено због раста цијена електричне енергије", навели су из Централне банке БиХ.

Додали су да тренутно процјењују да ће инфлација постепено успоравати у кратком року, првенствено због базног ефекта.

"Наша прелиминарна процјена укупне инфлације у првом кварталу 2026. године износи 3,8%, а темељне 3,5%. Ове процјене се заснивају на  претпоставкама тренутних информација с тржишта рада о минималним платама у 2026. години. Наше процјене економске активности и инфлације у краткорочном периоду су и даље у складу с оним из јесењег круга средњорочних макроекономских пројекција", истакли су из Централне банке БиХ.

Економиста Игор Гавран рекао је да овако незнатан пад очекиване стопе инфлације не наговјештава никаква осјетна побољшања.

"Разлог томе је што су цијене претходних година толико повећане да ових 3,8% има сличан или још већи ефекат него што би пуно виша стопа имала прије неколико година. Основица цијена је пуно виша, па тако и поскупљења у апсолутном смислу", нагласио је Гавран.

Према његовим ријечима, ово такође никако не значи било какав пад стопе раста цијена најважнијих есенцијалних производа и услуга попут хране.

"Грађани не могу очекивати никаква побољшања животног стандарда. Једино би имало ефекта озбиљно дјеловање власти на контроли цијена и ограничењима максималних цијена у складу са стварним трошковима. Нама треба пад цијена, а не пад стопе њиховог раста", закључио је Гавран.

(Независне) Фото: БН