Колико клима у ствари „гута“ струје на дебелом минусу?

Како се зима продубљује и цјелодневни минуси постају свакодневица, све је чешће питање да ли се исплати гријати на климу када су вањске температуре испод нуле и колико ће то заправо повећати рачун за струју. Иако се ови уређаји одавно не користе само за хлађење, многи и даље имају дилему колико су ефикасни када у „погон“ треба ставити њихову другу функцију, гријање, нарочито када се жива у термометру спусти дубоко испод нуле.

Стручњаци су сагласни да одговор зависи од неколико фактора: типа климе, квалитета самог уређаја, изолације простора, али и од тога да ли говоримо о благом или екстремном минусу.

Зашто клима не „гута“ струју као обична гријалица? За разлику од класичних електричних гријалица, клима уређаји у режиму гријања раде по принципу топлотне пумпе. Они не стварају топлоту директно, већ је преузимају из вањског зрака и преносе у унутрашњи простор. Сервисери објашњавају да клима не грије на исти начин као ТА пећ или конвектор. Она узима енергију из околине и зато може испоручити вишеструко више топлоте него што потроши електричне енергије. У пракси, то значи да за сваки киловат-сат потрошене струје, клима може произвести три до пет киловат-сати топлотне енергије.

Инвертер против класичне климе 

Највећа разлика у потрошњи струје види се између класичних (ОН/ОФФ) и инвертерских клима уређаја. Код класичних модела, компресор ради или пуном снагом или је потпуно искључен, без прилагођавања потребама простора. То доводи до честог паљења и гашења, што ствара велике скокове у потрошњи, нарочито када је вани минус.

С друге стране, инвертерске климе континуирано прилагођавају снагу рада. Када се достигне жељена температура, уређај прелази у блажи режим рада и одржава топлоту уз минималну потрошњу струје. Управо ту се остварује највећа уштеда јер уређај ради тихо и стабилно, чак и на веома ниским температурама.

Колико то кошта

Ако узмемо за примјер инвертерску климу снаге 12.000 БТУ, која грије просторију од 20 до 40 квадрата, рачуница је сљедећа: на температурама од -5°Ц до 0°Ц, такав уређај у просјеку троши око 1,1 до 1,2 кWх по сату. Ако ради осам сати дневно, то је око 9 до 10 кWх дневно. При јачем минусу (до -10°Ц), потрошња се пење на око 1,3 кWх по сату.

У новцу, то значи да ће вас гријање инвертерском климом коштати отприлике између 1,50 КМ и 2,50 КМ дневно, зависно од дужине рада и вањске температуре. На мјесечном нивоу, рачун за струју би могао бити већи за износ од 60 КМ до 100 КМ уколико се гријете искључиво на овај начин.

Међутим, ситуација са класичним климама је знатно неповољнија. Оне на минусу троше између 1,7 и 1,8 кWх по сату. То значи да осам сати гријања дневно доноси трошак од око 3 КМ дневно, а код дужег рада та цифра брзо расте. Мјесечни рачун би у овом случају могао бити већи за 120 КМ до чак 180 КМ, што је озбиљан ударац на буџет.

Исплати ли се? 

Сервисери и дистрибутери су јасни: гријање инвертерском климом у зимским условима је исплативо, нарочито ако имате добру изолацију. То је тренутно једно од најјефтинијих рјешења за гријање на струју. С друге стране, класичне климе су због високе потрошње и слабије ефикасности на минусима лош избор за примарно гријање током зиме.

(Бука) Фото:Илустрација/ АП