Мрежарина поскупила, а домаћинства у мраку за празнике

Одлуком власти у Републици Српској грађани и привреда ће од фебруара плаћати за 10 односно 6 одсто скупљу мрежарину на рачунима за електричну енергију.

У међувремену електромрежа је поново попустила под првим снијегом, па су хиљаде грађана широм Републике Српске празничне дане провели без струје.

Електропривреда Републике Српске поново је пала на испиту. Дотрајала средње и нисконапонска мрежа поново се урушила под сњежним падавинама.

Бројна домаћинсктва од Крајине, преко Семберије до истока Републике Српске празнике су провела у мраку.

У појединим мјестима струје није било и по неколико дана. Иста ситуација се понваља сваке године чим падне снијег или задува јачи вјетар.

"Тако се издваја ситуација у Кмећанима гдје је прошле године 33 дана или 10% године та домаћинства нису имала електричну енергију. То је значило да је свако домаћинство цијели замрзивач за залихама меса морао бацити јер је прекид толико трајао да се сва та храна покварила и то је тужна реалност у којој се налази Република Српска", каже Бојан Кресојевић, посланик ПДП-а у Народној скупштини Републике Српске.

У међувремену грађане очекују већи рачуни за струју због повећања цијене мрежарине. Ова ставка, која се наплаћује за одржавање електромреже је повећавана и у претходним годинама, али стање на терену не да није поправљено, него је још горе.

"И управо због тога предао сам захтјев генералном директору Електрокрајине за одржавање састанка гдје би било јасно речено какав је план реконструкције. Уколико не добијемо јасне одговоре спремни смо да заједно са мјештанима покренемо петицију", каже Кресојевић. 

Надлежни су поново саопштили да је до кварова дошло због снијега и обрушавања дрвећа преко електромреже.

Међутим нико не говори о одговорности разних управа у систему Електропривреде које су свјесно запустиле средње и нисконапонску мрежу. Деценијама се у исту не улаже, а многи елементи система датирају још из времена Титове Југославије.

"Знамо како се управља овим системом, какве су заправо ту јавне набавке и колико се средстава кроз те јавне набавке нетранспарентно троши умјесто да се улаже у оно што би требало. Знамо исто тако да имамо присутну партократију.

Такође имамо вишка запослених у сваком дистрибутивном предузећу, али мањка оних који су извршиоци ових задатака о којима сам причао који су на терену и раде на одржавању дистрибутивне мреже", каже Бранко Блануша, професор на бањалучком Електротехничком факултету.

Економисти дуже вријеме упозоравају да распад електромреже прати и очајно стање других система. Па смо дошли у ситуацију да оно што би требало да помаже грађанима, сада им прави проблеме, па чак изазива и опасност.

"Видимо да нам је електросистем у потпуном колапсу, видимо да нам је канализација стара десетинама година, 50 или 70.. Водоводи.. Све је то већ постало врло контаминирано за грађане, врло опасно. То су велики инфраструктурни пројекти који се морају направити да би грађани били сигурни у ту инфраструктуру", сматра економиста Драшко Аћимовић.

Реконструкција преносног система међутим не може се радити ад хок или на стихијски начин. Неопходно је обезбиједити стубове, каблове, трансформаторе и осталу опрему те наравно за све то обезбиједити новац.

До сада је у Електропрвиреди за ово новца недостајало, док су стотине милиона марака отишле на изгубљене арбитраже, сумњиве уговоре и радње преко којих је јавни новац неријетко усмјераван и у приватне џепове.

(БН)