Највеће резерве нафте на свијету има Венецуела

Венецуела поседује највеће доказане резерве нафте на свету - око 303 милијарде барела, углавном у тешким и екстра-тешким слојевима у појасу Ориноко.

Иако је земља потенцијални гигант енергетске производње, политичка нестабилност, дугогодишње санкције и техничка ограничења спречавају Венецуелу да у потпуности искористи овај потенцијал.

Флуктуације производње

Производња нафте у Венецуели била је у врхунцу крајем 1990-их, када је дневно издвајано више од 3,4 милиона барела.

Деценије лошег управљања, подинвестирања, санкција и деградације инфраструктуре довеле су до драматичног пада: средином 2020. производња је износила само 392.000 барела дневно, што је најнижи забележени ниво у модерној историји.

Последњих година бележи се спор опоравак. У 2024. производња је достигла око 860.000 барела дневно, што представља четврту узастопну годину раста. Ипак, овај ниво је и даље далеко од историјских максимума и тек делимично користи потенцијал венецуеланских резерви.

Већина венецуеланске нафте је тешка и екстра-тешка сирова нафта, са ниским АПИ бројем и високим садржајем сумпора.

То отежава прераду, смањује тржишну вредност и захтева сложене технолошке процесе и специјализоване рафинерије. Због тога се венецуеланска нафта продаје уз попуст на глобалном тржишту.

Извоз и кључни купци

Нафта и даље остаје главни стуб венецуеланске економије, чинећи око 25 одсто БДП-а и већину извозног прихода.

У 2023. години највећи купци венецуеланске нафте били су:

Сједињене Државе: увоз вредан око 3,8 милијарди долара, пре свега сирове нафте

Кина: 739 милиона долара

Шпанија: 670 милиона долара, већином сирове нафте

У 2024. Венецуела је у просеку извозила око 550.000 барела дневно. Док су САД и даље важан купац, све већи део извоза преусмерен је ка Азији, укључујући Кину и Индију, посебно због пооштрених америчких ограничења.

Кина игра значајну улогу као купац и финансијер Венецуеле. Током последње деценије Пекинг је одобрио десетине милијарди долара кредита под уговорима према којима приходи од продаје нафте служе за отплату зајмова.

То значи да део производње практично има унапред одређеног купца, што ограничава флексибилност земље на тржишту и отежава улазак нових инвеститора.

Инфраструктурни и политички изазови

Нафтна поља, рафинерије и транспортна мрежа Венецуеле су у великој мери физички деградирани. Дугогодишњи одлазак стручног кадра оставио је сектор без довољног броја инжењера и техничких радника.

Аналитичари упозоравају да би и уз значајна страна улагања била потребна година или деценије да се производња врати на ниво из деведесетих.

Политичка нестабилност, санкције САД и дугорочна изолација земље додатно су отежавале привлачење инвестиција. Иако компанија Цхеврон и даље послује у Венецуели, Еxxон Мобил и ЦоноцоПхиллипс су своје пројекте прекинули након национализације у време председника Уга Чавеса пре скоро 20 година.

Венецуела остаје енергетски парадокс: земља са највећим резервама нафте, али са ограниченом способношћу да их трансформише у стабилну производњу и поуздан извоз.

"Трамповска будућност"

Након упада америчких снага у Венецуелу 3. јануара и хапшења председника Николаса Мадура, Доналд Трамп је био крајње директан у погледу економских циљева мисије.

Његови коментари сугеришу промену курса - са "пуке" промене режима на активну економску и индустријску контролу.

- Ми ћемо обновити нафтну инфраструктуру. Она је уништена, потпуно пропала под Мадуром. Ми имамо технологију, имамо компаније и вратићемо тој земљи сјај који заслужује - изјавио је Трамп.

Говорећи са новинарима у председничком авиону Аир Форце Оне у недељу, Трамп је рекао да је разговарао са "свим" нафтним компанијама пре саме акције, не прецизирајући о чему су ти разговори били.

Рекао је да америчке нафтне компаније "силно желе да уђу" у Венецуелу и да ће земља ускоро видети "велике инвестиције" за обнову посрнуле енергетске инфраструктуре.

(Телеграф.рс)  Фото: Тањуг