Najveće rezerve nafte na svijetu ima Venecuela

Venecuela poseduje najveće dokazane rezerve nafte na svetu - oko 303 milijarde barela, uglavnom u teškim i ekstra-teškim slojevima u pojasu Orinoko.

Iako je zemlja potencijalni gigant energetske proizvodnje, politička nestabilnost, dugogodišnje sankcije i tehnička ograničenja sprečavaju Venecuelu da u potpunosti iskoristi ovaj potencijal.

Fluktuacije proizvodnje

Proizvodnja nafte u Venecueli bila je u vrhuncu krajem 1990-ih, kada je dnevno izdvajano više od 3,4 miliona barela.

Decenije lošeg upravljanja, podinvestiranja, sankcija i degradacije infrastrukture dovele su do dramatičnog pada: sredinom 2020. proizvodnja je iznosila samo 392.000 barela dnevno, što je najniži zabeleženi nivo u modernoj istoriji.

Poslednjih godina beleži se spor oporavak. U 2024. proizvodnja je dostigla oko 860.000 barela dnevno, što predstavlja četvrtu uzastopnu godinu rasta. Ipak, ovaj nivo je i dalje daleko od istorijskih maksimuma i tek delimično koristi potencijal venecuelanskih rezervi.

Većina venecuelanske nafte je teška i ekstra-teška sirova nafta, sa niskim API brojem i visokim sadržajem sumpora.

To otežava preradu, smanjuje tržišnu vrednost i zahteva složene tehnološke procese i specijalizovane rafinerije. Zbog toga se venecuelanska nafta prodaje uz popust na globalnom tržištu.

Izvoz i ključni kupci

Nafta i dalje ostaje glavni stub venecuelanske ekonomije, čineći oko 25 odsto BDP-a i većinu izvoznog prihoda.

U 2023. godini najveći kupci venecuelanske nafte bili su:

Sjedinjene Države: uvoz vredan oko 3,8 milijardi dolara, pre svega sirove nafte

Kina: 739 miliona dolara

Španija: 670 miliona dolara, većinom sirove nafte

U 2024. Venecuela je u proseku izvozila oko 550.000 barela dnevno. Dok su SAD i dalje važan kupac, sve veći deo izvoza preusmeren je ka Aziji, uključujući Kinu i Indiju, posebno zbog pooštrenih američkih ograničenja.

Kina igra značajnu ulogu kao kupac i finansijer Venecuele. Tokom poslednje decenije Peking je odobrio desetine milijardi dolara kredita pod ugovorima prema kojima prihodi od prodaje nafte služe za otplatu zajmova.

To znači da deo proizvodnje praktično ima unapred određenog kupca, što ograničava fleksibilnost zemlje na tržištu i otežava ulazak novih investitora.

Infrastrukturni i politički izazovi

Naftna polja, rafinerije i transportna mreža Venecuele su u velikoj meri fizički degradirani. Dugogodišnji odlazak stručnog kadra ostavio je sektor bez dovoljnog broja inženjera i tehničkih radnika.

Analitičari upozoravaju da bi i uz značajna strana ulaganja bila potrebna godina ili decenije da se proizvodnja vrati na nivo iz devedesetih.

Politička nestabilnost, sankcije SAD i dugoročna izolacija zemlje dodatno su otežavale privlačenje investicija. Iako kompanija Chevron i dalje posluje u Venecueli, Exxon Mobil i ConocoPhillips su svoje projekte prekinuli nakon nacionalizacije u vreme predsednika Uga Čavesa pre skoro 20 godina.

Venecuela ostaje energetski paradoks: zemlja sa najvećim rezervama nafte, ali sa ograničenom sposobnošću da ih transformiše u stabilnu proizvodnju i pouzdan izvoz.

"Trampovska budućnost"

Nakon upada američkih snaga u Venecuelu 3. januara i hapšenja predsednika Nikolasa Madura, Donald Tramp je bio krajnje direktan u pogledu ekonomskih ciljeva misije.

Njegovi komentari sugerišu promenu kursa - sa "puke" promene režima na aktivnu ekonomsku i industrijsku kontrolu.

- Mi ćemo obnoviti naftnu infrastrukturu. Ona je uništena, potpuno propala pod Madurom. Mi imamo tehnologiju, imamo kompanije i vratićemo toj zemlji sjaj koji zaslužuje - izjavio je Tramp.

Govoreći sa novinarima u predsedničkom avionu Air Force One u nedelju, Tramp je rekao da je razgovarao sa "svim" naftnim kompanijama pre same akcije, ne precizirajući o čemu su ti razgovori bili.

Rekao je da američke naftne kompanije "silno žele da uđu" u Venecuelu i da će zemlja uskoro videti "velike investicije" za obnovu posrnule energetske infrastrukture.

(Telegraf.rs)  Foto: Tanjug