"Електро-Бијељина" затајила: Електро-мрежа попустила под првим јачим снијегом

Програм економских реформи до 2028. године сврстао је „Електро-Бијељину“ међу предузећа високог ризика.

Програм економских реформи до 2028. године сврстао је „Електро-Бијељину“ међу предузећа високог ризика Док управа ниже хвалоспјеве о успјешном пословању и милионским инвестицијама, слике са терена и званични документи причају потпуно другу причу.

Програм економских реформи до 2028. године је јасан – „Електро-Бијељина“ је у зони максималног ризика, са ликвидношћу испод прихватљивог нивоа.

Ипак, из управе стижу хвалоспјеви о успјешној пословној години и инвестицијама од 11,5 милиона марака.

Међутим, потврда о „максималном ризику“ стигла је са првим снијегом, који је за „Електро-Бијељину“ поново био елементарна непогода, а не уобичајена зимска појава.

Док су Мајевица, Зворник и Осмаци тонули у мрак, в. д. директора Бојан Савић кривца је експресно пронашао у тежини снијега и дрвећу.

Међутим, док Савић колапс правда „вишом силом“, мјештани шаљу фотографије које говоре оно што управа прећуткује – мрежа је толико запуштена да јој ни милионске инвестиције „са папира“ нису помогле да преживи први мраз.

Начелник Лопара је још директнији: снијег је, каже, само оголио године небриге и обећања без покрића.

„Ми имамо ситуацију да су стубови неким сајлама затегнути, подупрти неким подупирачима… У једном селу чак и виле држе жице, мислим, страшно.“, наводи Савић

Питање је – гдје је онда завршило 11 милиона марака, ако стубове и даље држе виле, а снијег изазива средњовјековне услове живота? Документи и опозиција упиру прстом у страначку касу.

„Електро-Бијељина је подигла око 10 милиона марака средстава, којима је исплатила близу 200 радника, са циљем да се растерети администрација. Међутим, након тог отпуштања они су поново почели да примају раднике…

Ти људи су отишли у нова јавна предузећа… То је двострука штета, када је у питању буџет Републике Српске.“, сматра Славиша Марковић, посланик ПДП у НСРС.

Та „двострука штета“ најбоље се види у канцеларијама предузећа. Док теренци раде са штапом и канапом, администрација је постала сигурна кућа за кадрове којима струка није примарно занимање.

„Превелики број људи у администрацији, а јако мали број људи на терену. Та сва примања која су била у Електро-Бијељини су искључиво политичке природе. То је најбољи показатељ. Данас у Електро-Бијељини имате запослене и учитељице, медицинске раднике, фризерке…“, додаје Марковић.

Када се политика усели у трафостанице, струка губи битку, а грађани плаћају цех. И док са првим снијегом Лопаре и дијелови Зворника тону у мрак, у канцеларијама се кују планови за нову годину – али не за санацију мреже, већ за поскупљења.

„Оно што је највећи проблем електродистрибутивних предузећа, а и саме Електропривреде, јесте спрега власти, криминала и корупције. Наиме, очигледно је да се у овим предузећима одлуке доносе политички, да су руководиоци ових предузећа политички изабрани кадрови. Очигледно је да се струка не пита.“, објањава Мирјана Орашанин, посланик СДС у НСРС.

За начелника Савића, „кратак спој“ се десио у самом врху холдинга, одакле се управља кризом која се више не може сакрити шминкањем извјештаја.

„Мислим да риба од главе смрди, од Луке Петровића долази сав овај проблем. И ако не може он да га ријеши, треба Електропривреда њега да се ријеши.“, јасан је Савић.

И док се грађани с правом питају како је могуће да им истовремено нестаје струја и најављују се већи рачуни, одговор је заправо једноставан. Крије се у деценијама запуштеној мрежи и инвестицијама које су, очигледно, остале само на папиру.

Док се милионски дугови и страначка запошљавања преламају преко леђа потрошача, једна ствар је јасна: све док политика буде испред струке, мјештани ће сваку зиму чекати у мраку, а једино што ће у овом систему сигурно расти биће – рачуни за електричну енергију.

(БН) Фото: БН